Finansije JVuO u Srbiji 1941–1944.

Библиографски подаци / Bibliographic Information

Спољашњи идентификатори / External Identifiers

• DOI: 10.29362/IST20VEKA.2019.2.TIM.137-156
• Wikidata work item / Wikidata ставка за дело: Q138654699
• COBISS record / COBISS запис: COBISS.SR-ID 277493516
• CEEOL: Article detail
• OCLC: 8207516633

Доступна верзија / Available Version

Истраживачки фокус / Research Focus

Чланак анализира финансирање Југословенске војске у Отаџбини генерала Драже Михаиловића у Србији од 1941. до 1944. године. У средишту истраживања налазе се токови новца, злата и материјалних средстава који су омогућавали деловање ЈВуО у условима окупације, герилског рата, сукоба са партизанима, односа са владом у емиграцији, британском политиком и локалним структурама власти.

Финансије ЈВуО сагледавају се као војно, политичко и социјално питање, али и као важан показатељ односа покрета према савезницима, окупационом поретку и локалном становништву. Новчана помоћ из иностранства, подршка југословенске избегличке владе, британске пошиљке, контакти са Недићевом управом, локални прилози, принудни зајмови и насилно одузимање новца откривају економску страну отпора и променљив однос ЈВуО према окружењу у коме је деловала.

Посебан значај има прелаз између институционалних и неформалних начина финансирања. После слабљења и прекида савезничке помоћи, ЈВуО се све више ослањала на локалне изворе, принуду и заплене, што је утицало на односе са цивилним становништвом и на касније политичке представе о „Дражином злату”.

The article analyzes the financing of the Yugoslav Army in the Fatherland of General Draža Mihailović in Serbia between 1941 and 1944. It focuses on the flows of money, gold and material resources that sustained JVuO under occupation, guerrilla warfare, conflict with the Partisans, relations with the government-in-exile, British policy and local structures of power.

JVuO finances are treated as a military, political and social issue, as well as an important indicator of the movement’s relationship with the Allies, the occupation order and the local population. Foreign financial aid, support from the Yugoslav government-in-exile, British deliveries, contacts with the Nedić administration, local donations, forced loans and the seizure of money reveal the economic side of resistance and the changing position of JVuO within its wartime environment.

A key issue is the shift from institutional to informal forms of financing. After Allied assistance weakened and then ceased, JVuO increasingly relied on local sources, coercion and seizures, a process that shaped relations with civilians and later political narratives about “Draža’s gold”.

Методологија и концепт / Methodology and Concept

Истраживање је засновано на архивској грађи, објављеним документима, записницима, судским материјалима, дипломатској преписци, мемоарској литератури и релевантној историографији. Финансирање ЈВуО не посматра се издвојено од ратног контекста, већ у вези са окупационим режимом, деловањем квислиншке управе, савезничком политиком, герилском логистиком и локалним друштвеним односима.

Методолошки приступ припада економској, социјалној и војној историји, али се ослања и на историју свакодневице и политичке културе. Новчани токови, златне пошиљке, заплене, принудни зајмови и финансијски митови повезују се са питањима власти, легитимитета, принуде и преживљавања у окупираној Србији.

The research is based on archival material, published documents, records, trial materials, diplomatic correspondence, memoir literature and relevant historiography. The financing of JVuO is not treated separately from the wartime context, but in connection with the occupation regime, the collaborationist administration, Allied policy, guerrilla logistics and local social relations.

Methodologically, the article belongs to economic, social and military history, while also drawing on the history of everyday life and political culture. Money flows, gold deliveries, seizures, forced loans and financial myths are connected with questions of power, legitimacy, coercion and survival in occupied Serbia.

Структура и садржајни оквир / Structure and Thematic Scope

• финансирање покрета отпора пуковника Михаиловића у лето 1941 / financing of Colonel Mihailović’s resistance movement in the summer of 1941
• неуспели преговори партизана и Михаиловићевих четника око поделе новца из трезора Народне банке у Ужицу 1941 / failed negotiations between Partisans and Mihailović’s Chetniks over money from the National Bank branch in Užice in 1941
• британска финансијска помоћ 1941–1942 / British financial assistance, 1941–1942
• финансијска помоћ југословенске владе у избеглиштву током 1942 / financial assistance from the Yugoslav government-in-exile in 1942
• помоћ ЈВуО која је стигла из иностранства током 1943 / aid to JVuO from abroad in 1943
• алтернативни видови финансирања ЈВуО током 1944 / alternative forms of JVuO financing in 1944
• принудни зајмови, заплене и одузимање новца / forced loans, seizures and confiscations
• питање злата, послератне потраге и политички митови / gold, post-war searches and political myths

Сажетак

Чланак проучава финансијску основу деловања Југословенске војске у Отаџбини генерала Михаиловића у Србији од 1941. до 1944. године. Обезбеђивање новца, злата и материјалних средстава било је један од кључних услова за герилско ратовање, организацију отпора, набавку опреме, помоћ породицама, плаћање курира и одржавање командне структуре.

У почетној фази покрет је зависио од малих локалних прилога, помоћи југословенских емигрантских канала, британских пошиљки и повремених финансијских контаката са владом Милана Недића. Британска и југословенска помоћ стизала је нередовно, често у мањем обиму од планираног, а део новца и злата није стизао до Михаиловићевих снага.

Посебно место има анализа новца из Ужица 1941. године, британских и југословенских финансијских канала, улоге Истанбула, златних пошиљки, лира, долара, „наполеона”, Недићевих динара и локалних финансијских мрежа. Финансирање ЈВуО открива сложене односе између покрета отпора, савезника, окупационих власти, квислиншке управе, локалних елита и цивилног становништва.

После прекида савезничке помоћи у другој половини 1943. године финансирање ЈВуО све више се ослањало на принуду, заплене и неформалне изворе. Током 1944. године новац је узиман из возова, пошта, банака, камиона Народне банке и финансијских установа под контролом Недићеве управе. Та пракса је омогућавала краткорочно одржавање организације, али је истовремено слабила њен однос са становништвом и појачавала послератне митове о скривеном злату.

Abstract

The article examines the financial basis of the Yugoslav Army in the Fatherland of General Mihailović in Serbia between 1941 and 1944. Securing money, gold and material resources was one of the key conditions for guerrilla warfare, the organization of resistance, the purchase of equipment, support for families, payment of couriers and maintenance of the command structure.

In its initial phase, the movement depended on small local donations, Yugoslav émigré channels, British deliveries and occasional financial contacts with the government of Milan Nedić. British and Yugoslav aid arrived irregularly, often in smaller amounts than planned, while part of the money and gold never reached Mihailović’s forces.

Special attention is given to the money from Užice in 1941, British and Yugoslav financial channels, the role of Istanbul, gold deliveries, lire, dollars, napoleons, Nedić dinars and local financial networks. The financing of JVuO reveals complex relations between the resistance movement, the Allies, the occupation authorities, the collaborationist administration, local elites and the civilian population.

After Allied assistance was interrupted in the second half of 1943, JVuO financing increasingly relied on coercion, seizures and informal sources. In 1944, money was taken from trains, post offices, banks, National Bank trucks and financial institutions controlled by the Nedić administration. This practice enabled the short-term survival of the organization, but also weakened its relationship with the population and intensified post-war myths about hidden gold.

Анализиране теме / Topics Discussed

• Југословенска војска у Отаџбини / Yugoslav Army in the Fatherland
• генерал Дража Михаиловић / General Draža Mihailović
• Србија 1941–1944 / Serbia, 1941–1944
• Други светски рат / Second World War
• окупирана Србија / occupied Serbia
• финансије / finances
• новац / money
• злато / gold
• ратна економија / war economy
• војна логистика / military logistics
• герилски рат / guerrilla warfare
• британска помоћ / British aid
• југословенска влада у избеглиштву / Yugoslav government-in-exile
• Милан Недић / Milan Nedić
• Ужице 1941 / Užice 1941
• Народна банка / National Bank
• принудни зајмови / forced loans
• заплене новца / seizure of money
• локалне елите / local elites
• цивилно становништво / civilian population
• рат, пропаганда и памћење / war, propaganda and memory

Кључне речи / Keywords

новац; злато; финансије; генерал Михаиловић; ЈВуО; партизани; Британци; Милан Недић; Немци; Србија; Други светски рат; окупација; ратна економија; војна логистика; финансирање отпора.

money; gold; finances; General Mihailović; JVuO; Partisans; British; Milan Nedić; Germans; Serbia; Second World War; occupation; war economy; military logistics; financing of resistance.

Предлог цитирања / Suggested Citation