City and Crime: Collaborationist Press Writing on the Most Serious Criminal Offences in the Cities of Occupied Serbia in 1941
Рад припада ширем истраживачком оквиру о окупираној Србији, колаборационистичкој штампи, урбаном криминалу, пропаганди, социјалној контроли, политичкој комуникацији и симболичком представљању града у условима рата и окупације.
The article belongs to a broader research framework on occupied Serbia, collaborationist press, urban crime, propaganda, social control, political communication and the symbolic representation of the city under wartime occupation.
Zenodo — репозиторијумска верзија / Repository version: Град и злочин: писање колаборационистичке штампе о најтежим криминалним делима у градовима окупиране Србије 1941. године
Academia.edu — додатна доступност / Additional availability: Град и злочин: писање колаборационистичке штампе о најтежим криминалним делима у градовима окупиране Србије 1941. године
Рат, пропаганда и сећање / War, Propaganda and Memory: https://milos-timotijevic.github.io/knowledge-graph/research/war-propaganda-memory.html
Рад припада истраживачком кластеру о рату, пропаганди и сећању јер анализира начин на који је колаборационистичка штампа у окупираној Србији 1941. године писала о најтежим облицима криминала у градовима. У средишту истраживања налази се дискурс о убиствима, тешким нападима, разбојништвима, пљачкама, моралним преступима и облицима урбаног нереда који су се у јавности представљали као симптом дубље друштвене и моралне кризе.
Извештавање о криминалу није било само преношење вести, већ и облик политичке комуникације. Колаборационистичка штампа је кроз слике градског злочина истовремено дисциплиновала становништво, оправдавала репресивне мере и подржавала представу окупационог и колаборационистичког поретка као гаранта реда, безбедности и моралне обнове.
The article belongs to the research cluster on war, propaganda and memory because it analyzes how the collaborationist press in occupied Serbia in 1941 wrote about the most serious forms of crime in cities. It focuses on discourse about murder, serious assaults, robberies, looting, moral transgressions and forms of urban disorder presented to the public as symptoms of a deeper social and moral crisis.
Рад анализира писање колаборационистичке штампе о најтежим криминалним делима у градовима окупиране Србије 1941. године. У фокусу су урбани простори као места појачане социјалне контроле, али и као симболички простори моралног пада, нереда и распада старог друштва. Град се у том дискурсу не појављује само као позорница злочина, већ и као знак модерности, предратног либерализма, социјалне нестабилности и културног кварења.
Истраживање не посматра криминалистичке вести само као податке о појединачним преступима. Оне се анализирају као текстови који обликују јавни страх, дефинишу пожељно и непожељно понашање, производе моралне границе и граде потребу за јачом, ауторитарном и репресивном влашћу.
The article analyzes collaborationist press writing on the most serious criminal offences in the cities of occupied Serbia in 1941. It focuses on urban spaces as sites of intensified social control, but also as symbolic spaces of moral decline, disorder and the collapse of the old society. In this discourse, the city appears not only as the scene of crime, but also as a sign of modernity, prewar liberalism, social instability and cultural corruption.
Методолошки, рад спаја социјалну историју, урбану историју, медијску историју, микросторијски приступ и анализу дискурса. Извештаји колаборационистичке штампе читају се као извори о свакодневици, али и као извори о идеолошком обликовању стварности. На тај начин се анализира не само шта се догодило, већ и како је догађај именован, уоквирен, вреднован и укључен у шири политички наратив.
Полазиште је да штампа под окупацијом није била слободан информативни простор. Она је деловала у условима цензуре, војне контроле и политичке зависности. Ипак, морала је да преноси вести из свакодневице како би остала употребљива и уверљива за читаоце. Управо зато криминалистичке вести имају двоструку вредност: оне говоре о стварним страховима урбаног становништва, али и о пропагандном настојању да се друштво дисциплинује.
Methodologically, the article combines social history, urban history, media history, a microhistorical approach and discourse analysis. Reports in the collaborationist press are read as sources on everyday life, but also as sources on the ideological shaping of reality. The analysis therefore examines not only what happened, but also how an event was named, framed, evaluated and incorporated into a broader political narrative.
Рад „Град и злочин: писање колаборационистичке штампе о најтежим криминалним делима у градовима окупиране Србије 1941. године” анализира како је колаборационистичка штампа представљала тешке облике криминала у урбаним срединама под немачком окупацијом. У средишту рада нису само појединачни случајеви, већ начин на који су вести о злочину улазиле у политички, морални и пропагандни поредак окупиране Србије.
Рад полази од претпоставке да криминалистичко извештавање у контролисаној штампи није било неутрално. Избор догађаја, језик, наслови, моралне оцене и контекст у коме се вести објављују учествују у обликовању јавне слике града као опасног, нестабилног и морално нарушеног простора. На тај начин град није представљан само као место где се злочини дешавају, већ као симбол шире друштвене кризе.
Посебна пажња посвећена је идеолошкој супротности између „здравог” села и „поквареног” града. У колаборационистичкој штампи град је често носио негативна значења повезана са предратним либерализмом, модерношћу, индивидуализмом, моралном распуштеношћу и социјалним хаосом. Насупрот томе, село је представљано као простор националне снаге, патријархалног реда и моралне обнове.
Рад показује да су вести о тешким злочинима служиле као средство дисциплиновања јавности. Оне су производиле страх од нереда, истицале опасност од распада друштвених норми и подржавале потребу за ауторитарним решењима, оштријим казнама, јачом полицијском контролом и послушношћу према власти.
This article analyzes how the collaborationist press represented serious forms of crime in the urban environments of occupied Serbia in 1941. The focus is not only on individual cases, but also on the way reports on crime entered the political, moral and propaganda order of occupied Serbia.
The article starts from the assumption that crime reporting in a controlled press was not neutral. The selection of events, language, headlines, moral judgments and the context in which reports were published all participated in shaping the public image of the city as a dangerous, unstable and morally damaged space.
Particular attention is given to the ideological opposition between the “healthy” village and the “corrupted” city. In the collaborationist press, the city often carried negative meanings associated with prewar liberalism, modernity, individualism, moral looseness and social chaos. In contrast, the village was represented as a space of national strength, patriarchal order and moral renewal.
окупирана Србија; Други светски рат; град; урбани криминал; најтежа криминална дела; колаборационистичка штампа; цензура; пропаганда; убиства; разбојништва; пљачке; социјална контрола; дисциплиновање друштва; град и модерност; село и град; политичка комуникација; симболичка власт; урбана историја; медијска историја; рат, пропаганда и сећање.
occupied Serbia; Second World War; city; urban crime; serious criminal offences; collaborationist press; censorship; propaganda; murder; robbery; looting; social control; social discipline; city and modernity; village and city; political communication; symbolic power; urban history; media history; war, propaganda and memory.
Српски облик цитирања:
Тимотијевић, Милош. „Град и злочин: писање колаборационистичке штампе о најтежим криминалним делима у градовима окупиране Србије 1941. године.” Историјска баштина 30 (2021): 203–228. DOI: 10.5281/zenodo.20688612.
English citation form:
Timotijević, Miloš. “City and Crime: Collaborationist Press Writing on the Most Serious Criminal Offences in the Cities of Occupied Serbia in 1941.” Istorijska baština 30 (2021): 203–228. DOI: 10.5281/zenodo.20688612.
Ова страница служи као приступна страна за научни чланак и као машински читљив библиографски чвор. Садржи библиографске податке, DOI, COBISS запис, Zenodo репозиторијумску верзију, Academia.edu страницу, Wikidata ставку, доступне верзије, истраживачки кластер, истраживачки фокус, методолошки оквир, сажетак, теме, кључне речи и предлог цитирања.
This page serves as a landing page for a scholarly article and as a machine-readable bibliographic node. It contains bibliographic data, DOI, COBISS record, the Zenodo repository version, Academia.edu page, Wikidata item, available versions, research cluster, research focus, methodological framework, abstracts, topics, keywords and suggested citation forms.
← Назад на чланке / Back to articles
← Назад на главну страницу / Back to main page