“Icon Halyard”: An Example of Contemporary Construction of the Serbian-American Alliance in World War II
Рад припада ширем истраживачком оквиру о Другом светском рату у Југославији, Југословенској војсци у Отаџбини, мисији „Халијард”, политици сећања, симболичкој политици, визуелној култури, религијској иконографији и савременом конструисању српско-америчког савезништва.
The article belongs to a broader research framework on the Second World War in Yugoslavia, the Yugoslav Army in the Homeland, the Halyard Mission, memory politics, symbolic politics, visual culture, religious iconography, and the contemporary construction of Serbian-American alliance narratives.
Рад анализира „Икону Халијард” као један од најупадљивијих примера савременог конструисања српско-америчког савезништва у Другом светском рату. У средишту пажње није само историјски догађај евакуације савезничких авијатичара 1944. године, већ начин на који се тај догађај у постсоцијалистичкој Србији претвара у политички употребљив меморијски симбол.
Полазиште рада је да „Мисија Халијард” није измишљен догађај, али да њена савремена јавна употреба почива на селективном памћењу. Из ратне стварности издвајају се мотиви који могу да подрже наратив о српско-америчком савезништву, док се сложенији контекст грађанског рата у Југославији, савезничке подршке партизанима, спорног статуса ЈВуО и накнадних идеолошких сукоба потискује у други план.
Посебна пажња посвећена је „Икони Халијард” као визуелном и симболичком објекту. Она се у раду тумачи као покушај да се савремени политички наратив о савезништву са САД уведе у трајнији и емоционално снажнији оквир памћења кроз форму која подсећа на православну сакралну слику.
The article analyzes the “Icon Halyard” as one of the most striking examples of the contemporary construction of the Serbian-American alliance in the Second World War. Its focus is not only on the historical event of the evacuation of Allied airmen in 1944, but on the ways in which that event has been transformed in post-socialist Serbia into a politically usable memorial symbol.
The article starts from the position that the Halyard Mission was not an invented event, but that its contemporary public use rests on selective remembrance. Elements of wartime reality are chosen in order to support a narrative of Serbian-American alliance, while the more complex context of the civil war in Yugoslavia, Allied support for the Partisans, the contested status of the Yugoslav Army in the Homeland, and later ideological conflicts are pushed into the background.
Particular attention is devoted to the “Icon Halyard” as a visual and symbolic object. The article interprets it as an attempt to place a contemporary political narrative of alliance with the United States into a more durable and emotionally powerful framework of memory through a form that resembles Orthodox sacred imagery.
Рад спаја историју Другог светског рата, студије сећања, анализу симболичке политике, визуелну културу и тумачење религијске иконографије. Полази од става да организовано јавно сећање није неутрално присећање прошлости, већ процес у коме модерне државе, политичке групе, емиграција, дипломатски актери и локалне заједнице производе репрезентативну културу.
У методолошком погледу, рад комбинује историјску анализу са анализом јавних комеморација, политичког дискурса, меморијалних пракси и визуелне реторике. Посебно је важна анализа начина на који се православна иконографска форма користи за нормативно учвршћивање тумачења једног ратног савезништва.
The article combines the history of the Second World War, memory studies, symbolic politics, visual culture, and the interpretation of religious iconography. It starts from the view that organized public memory is not a neutral act of recalling the past, but a process in which modern states, political groups, émigré communities, diplomatic actors, and local communities produce representative culture.
Methodologically, the article combines historical analysis with the analysis of public commemorations, political discourse, memorial practices, and visual rhetoric. Particular importance is given to the ways in which Orthodox iconographic form is used to give long-term legitimacy to a contemporary political narrative of wartime alliance.
Рад обухвата више повезаних временских слојева: Други светски рат и евакуацију савезничких авијатичара 1944. године; хладноратовско чување сећања на „Мисију Халијард” у српској, односно четничкој емиграцији у САД; постсоцијалистичку Србију после 2000. године; и савремено обликовање меморијалне културе кроз комеморације, спомен-обележја, филм, дипломатске гестове и визуелне симболе.
Просторно, рад повезује Прањане и Равну гору као места локалног и националног сећања, Србију као простор постсоцијалистичке политике сећања, и САД као спољнополитичког актера који учествује у обликовању меморијалног оквира српско-америчког савезништва.
The article covers several connected chronological layers: the Second World War and the evacuation of Allied airmen in 1944; the Cold War preservation of the memory of the Halyard Mission among Serbian, or Chetnik, émigrés in the United States; post-socialist Serbia after 2000; and the contemporary shaping of memorial culture through commemorations, memorials, film, diplomatic gestures, and visual symbols.
Spatially, the article links Pranjani and Ravna Gora as sites of local and national memory, Serbia as a space of post-socialist memory politics, and the United States as a foreign-policy actor participating in the shaping of the memorial framework of Serbian-American alliance.
Рад „Икона Халијард”: један пример савременог конструисања српско-америчког савезништва у Другом светском рату анализира начин на који се евакуација савезничких авијатичара 1944. године, организована уз учешће Југословенске војске у Отаџбини, у савременој Србији претвара у меморијски и политички наратив о српско-америчком савезништву.
Полазећи од чињенице да је „Мисија Халијард” била стварни ратни догађај, рад показује да њено савремено јавно значење није само резултат историјског памћења, већ и последица селективног избора, политичког тумачења и визуелног обликовања прошлости. Евакуација авијатичара већ је током 1944. године имала пропагандну функцију: ЈВуО је настојала да је употреби као доказ своје западносавезничке оријентације и као аргумент за промену савезничке политике, која је све више била усмерена ка партизанском покрету.
У хладноратовском периоду српска, односно четничка емиграција у САД чувала је сећање на „Мисију Халијард” као доказ да је ЈВуО била део западног антифашистичког савезништва. У постсоцијалистичкој Србији тај мотив добија нову функцију: користи се у процесу политичког приближавања САД, уз активно учешће америчких дипломатских, војних и меморијалних актера у обликовању културе сећања.
Посебно место у раду има анализа „Иконе Халијард”, настале као визуелни симбол тог процеса. Она се тумачи као пример спајања религијске форме, националне симболике, ратног сећања и савремених спољнополитичких потреба. У маниру традиционалног православног сликарства, „Икона Халијард” настоји да историјски догађај евакуације савезничких авијатичара представи као морално и готово сакрално утемељење српско-америчког савезништва.
Рад показује да овакав облик меморијалне културе није само сећање на прошлост, већ активан покушај да се једно тумачење прошлости нормира као пожељно, трајно и политички употребљиво. „Икона Халијард” функционише као визуелни и политички аргумент: она не само да приказује један историјски догађај, већ настоји да га укључи у дуготрајни симболички поредак у коме се српско-америчко савезништво представља као природно, историјски потврђено и морално обавезујуће.
The article “Icon Halyard”: An Example of Contemporary Construction of the Serbian-American Alliance in World War II analyzes how the 1944 evacuation of Allied airmen, organized with the participation of the Yugoslav Army in the Homeland, has been transformed in contemporary Serbia into a memorial and political narrative of Serbian-American alliance.
Starting from the fact that the Halyard Mission was a real wartime event, the article shows that its contemporary public meaning is not merely the result of historical remembrance, but also of selective choice, political interpretation, and visual shaping of the past. Already in 1944, the evacuation of airmen had a propaganda function: the Yugoslav Army in the Homeland sought to use it as proof of its Western Allied orientation and as an argument for changing Allied policy, which was increasingly directed toward the Partisan movement.
During the Cold War, Serbian, or Chetnik, émigrés in the United States preserved the memory of the Halyard Mission as evidence that the Yugoslav Army in the Homeland had been part of the Western anti-fascist alliance. In post-socialist Serbia, this motif acquired a new function: it was used in the process of political rapprochement with the United States, with American diplomatic, military, and memorial actors also participating in the shaping of memory culture.
A central place in the article is given to the analysis of the “Icon Halyard,” created as a visual symbol of this process. It is interpreted as an example of the fusion of religious form, national symbolism, wartime memory, and contemporary foreign-policy needs. In the manner of traditional Orthodox painting, the “Icon Halyard” seeks to present the historical event of the evacuation of Allied airmen as a moral and almost sacral foundation of Serbian-American alliance.
The article shows that this form of memorial culture is not merely remembrance of the past, but an active attempt to normalize one interpretation of the past as desirable, durable, and politically usable. The “Icon Halyard” functions as a visual and political argument: it does not only depict a historical event, but seeks to incorporate it into a durable symbolic order in which the Serbian-American alliance is presented as natural, historically confirmed, and morally binding.
Рад је организован око анализе три повезана нивоа: историјског догађаја евакуације савезничких авијатичара 1944. године, хладноратовског и емигрантског чувања сећања на „Мисију Халијард”, и савремене меморијалне употребе тог догађаја у Србији после 2000. године.
У првом делу анализирају се историјски елементи за обликовање модерног мита о „Мисији Халијард”: ЈВуО, генерал Михаиловић, америчке мисије, Прањани, савезнички авијатичари и пропагандна очекивања од операције евакуације.
У другом делу рад прати улогу српске, односно четничке емиграције у САД, која је током Хладног рата одржавала сећање на спасавање америчких авијатичара као аргумент у корист ЈВуО и генерала Михаиловића.
У трећем делу анализира се постсоцијалистичка Србија, јавне комеморације, спомен-обележја у Прањанима, улога амбасаде САД, Фондације „Мисија Халијард”, државних функционера и савремених медијских форми, укључујући филм и изложбе.
Завршни део посвећен је „Икони Халијард” као визуелном и меморијском објекту. Рад тумачи њену религијску форму, политичку функцију и улогу у сакрализацији савременог наратива о српско-америчком савезништву.
The article is organized around three connected levels: the historical event of the evacuation of Allied airmen in 1944, the Cold War and émigré preservation of the memory of the Halyard Mission, and the contemporary memorial use of that event in Serbia after 2000.
The first part analyzes the historical elements involved in shaping the modern myth of the Halyard Mission: the Yugoslav Army in the Homeland, General Mihailović, American missions, Pranjani, Allied airmen, and the propaganda expectations attached to the evacuation operation.
The second part follows the role of Serbian, or Chetnik, émigrés in the United States, who preserved the memory of the rescue of American airmen during the Cold War as an argument in favor of the Yugoslav Army in the Homeland and General Mihailović.
The third part analyzes post-socialist Serbia, public commemorations, memorials in Pranjani, the role of the U.S. Embassy, the Halyard Mission Foundation, state officials, and contemporary media forms, including film and exhibitions.
The final section is devoted to the “Icon Halyard” as a visual and memorial object. The article interprets its religious form, political function, and role in the sacralization of the contemporary narrative of Serbian-American alliance.
Други светски рат; генерал Михаиловић; Југословенска војска у Отаџбини; ЈВуО; Мисија Халијард; Икона Халијард; Прањани; Галовића пољана; савезнички авијатичари; амерички авијатичари; амбасада САД у Србији; српско-америчко савезништво; иконографија; православна икона; сакрализација прошлости; конструкција традиција; политика сећања; колективно памћење; симболичка политика; политички мит; визуелна култура; постсоцијалистичка Србија
World War II; General Mihailović; Yugoslav Army in the Homeland; Halyard Mission; Icon Halyard; Pranjani; Galovića Field; Allied airmen; American airmen; U.S. Embassy in Serbia; Serbian-American alliance; iconography; Orthodox icon; sacralization of the past; construction of traditions; memory politics; collective memory; symbolic politics; political myth; visual culture; post-socialist Serbia
Српски облик цитирања:
Тимотијевић, Милош. „’Икона Халијард’: један пример савременог конструисања српско-америчког савезништва у Другом светском рату.” Годишњак за друштвену историју, год. XXXI, св. 3, 2024, 41–67.
English citation form:
Timotijević, Miloš. “‘Icon Halyard’: An Example of Contemporary Construction of the Serbian-American Alliance in World War II.” Annual of Social History, vol. 31, no. 3, 2024, 41–67.
Ова страница служи као приступна страна за научни чланак и као машински читљив библиографски чвор. Садржи основне податке о раду, спољашње идентификаторе, линкове ка пуном тексту, апстракт, истраживачки фокус, теоријско-методолошки оквир, просторни и хронолошки оквир, сажетак садржаја, кључне речи и предлог цитирања.
This page serves as a landing page for a scholarly article and as a machine-readable bibliographic node. It contains basic information about the article, external identifiers, links to the full text, abstracts, research focus, theoretical and methodological framework, spatial and chronological scope, contents summary, keywords, and suggested citation forms.
← Назад на научне чланке / Back to scholarly articles
← Назад на главну страницу / Back to main page