Повест баштињења и структура сталне поставке (1953–2006)
History Department of the National Museum in Čačak
History of Heritage and Structure of the Permanent Exhibition (1953–2006)
PDF — Зборник радова Народног музеја / Journal of the National Museum in Čačak: Историјско одељење Народног музеја у Чачку: повест баштињења и структура сталне поставке (1953–2006)
Zenodo — репозиторијумска верзија / Repository version: https://zenodo.org/records/20698727
Academia.edu — додатна доступност / Additional availability: Историјско одељење Народног музеја у Чачку
Културно наслеђе, музеји и јавна историја / Cultural Heritage, Museums and Public History:
https://milos-timotijevic.github.io/knowledge-graph/research/cultural-heritage-museums-public-history.html
Овај чланак припада истраживачком кластеру о културном наслеђу, музејима и јавној историји јер анализира Историјско одељење Народног музеја у Чачку као институционални простор у коме су се прикупљали, бирали, чували, тумачили, излагали и публиковали предмети локалне и националне прошлости. Стална поставка посматра се као вид музејске комуникације и јавне историје, односно као простор у коме музеалије постају део друштвено прихватљивог и симболички уређеног историјског наратива.
This article belongs to the research cluster on cultural heritage, museums, and public history because it analyzes the History Department of the National Museum in Čačak as an institutional space in which objects of local and national history were collected, selected, preserved, interpreted, exhibited, and published. The permanent exhibition is treated as a form of museum communication and public history, that is, as a space in which museum objects become part of a socially acceptable and symbolically ordered historical narrative.
Рад анализира праксу прикупљања и излагања предмета у оквиру Историјског одељења Народног музеја у Чачку од 1953. до 2006. године. У фокусу нису само институционални развој Одељења и историја сталне поставке, већ питање како су музеалије постајале део збирног фонда, зашто су поједини предмети прикупљани, како су бирани за излагање и какву су симболичку улогу добијали у музејском тумачењу прошлости.
Посебно место има анализа структуре збирки, хронологије прилива предмета и мотива за селекцију грађе која је до 2006. године чинила фонд Историјског одељења. Рад испитује и структуру сталне поставке „Устанци и ратови 1804–1941”, настале 1996. и допуњене 2006. године, од основне идеје коју поставка представља до конкретних предмета који су у функцији такве замисли.
Основна теза је да су прикупљени предмети постали тезаурус једног изабраног историјског наратива. Тај наратив не представља целокупну историју града, региона или нације, већ сажима поглед на историју Србије кроз војне сукобе, устанке и ратове у функцији стварања и одржања националне државе.
The article analyzes the practice of collecting and exhibiting objects within the History Department of the National Museum in Čačak from 1953 to 2006. Its focus is not only the institutional development of the Department and the history of the permanent exhibition, but also the question of how museum objects became part of the collection, why particular objects were collected, how they were selected for display, and what symbolic role they acquired in museum interpretations of the past.
Методoлошки, рад спаја музеологију, студије баштине, историју културне политике, историју памћења и анализу музејске комуникације. Полазиште је да музејски предмет није само материјални остатак прошлости, већ носилац информације и симболичке вредности. Предмет у музејском контексту репрезентује одређене вредности и преноси их публици као део новоконструисаног искуственог поља.
Стална поставка се посматра као визуелно-вербални систем који не преноси само податке, већ обликује заједничко знање, меморијске топосе и званично прихватљиву слику прошлости. Зато су у анализи важни и изложени предмети и предмети у депоу, као и каталози, повремене изложбе и публикације у којима су музеалије добијале јавну видљивост.
Рад посебно наглашава да се већина предмета Историјског одељења не налази у сталној поставци, већ у депоу. Зато су каталози и друге публикације посматрани као важан комуникациони канал, јер омогућавају да део фонда буде представљен јавности и изван изложбеног простора.
Methodologically, the article combines museology, heritage studies, the history of cultural policy, memory studies, and the analysis of museum communication. It starts from the assumption that a museum object is not merely a material remnant of the past, but a carrier of information and symbolic value. In the museum context, the object represents certain values and transmits them to the public as part of a newly constructed field of experience.
Чланак „Историјско одељење Народног музеја у Чачку: повест баштињења и структура сталне поставке (1953–2006)” анализира праксу прикупљања, чувања, селекције, излагања и публиковања предмета у оквиру Историјског одељења Народног музеја у Чачку од 1953. до 2006. године. У средишту рада нису само институционални развој Одељења и историја сталне поставке, већ питање како су музеалије постајале део збирног фонда, зашто су поједини предмети прикупљани, како су бирани за излагање и какву су симболичку улогу добијали у музејском тумачењу прошлости.
Рад полази од схватања да музејски предмет није само материјални остатак прошлости, већ носилац информације и симболичке вредности. Прикупљање предмета, формирање збирки, повремене изложбе, каталози и сталне поставке посматрају се као делови једног комуникацијског процеса у коме музеј производи јавно прихватљиву слику прошлости. Посебно се анализира начин на који је стална поставка „Устанци и ратови 1804–1941”, настала 1996. и допуњена 2006. године, обликовала наратив о српској нововековној националној историји.
Чланак показује да је почетни фонд Историјског одељења био снажно условљен идеолошким оквиром оснивања музеја после 1952. године. Међу предметима прикупљеним 1953. године доминирали су фотографије, документа, брошуре и плакати, док су оружје и војна опрема били знатно мање заступљени. Та структура показује да музејска политика прикупљања није била само усмерена на „ратне предмете”, већ и на стварање документационог, визуелног и симболичког фонда из кога се могла обликовати пожељна слика прошлости.
Стална поставка „Устанци и ратови 1804–1941” хронолошки је организована око седам целина: Првог српског устанка, Хаџи-Проданове буне, Другог српског устанка, Српско-турских ратова, Балканских ратова, Првог светског рата и Устанка 1941. године. Иако су устанци и ратови централна тема, поставка није заснована на једноставном приказивању борбе или милитаризацији сећања. Важну улогу имају декорације, одликовања, медаље, споменице, свечане униформе и предмети који су припадали истакнутим личностима. На тај начин наглашени су слава, достојанство, част и улога националних хероја.
Основна теза рада јесте да су предмети Историјског одељења прикупљани и излагани као тезаурус једног изабраног историјског наратива. Тај наратив не представља целокупну историју града, региона или нације, већ сажима поглед на историју Србије кроз војне сукобе, устанке и ратове у функцији стварања и одржања националне државе. У том оквиру, повест грађанске класе и њених елита постала је једна од основа музеализације предмета и постојећег концепта сталне поставке.
Значај овог чланка је у томе што анализу једног музејског одељења претвара у студију о баштињењу, музејској комуникацији, селективном памћењу и симболичкој репрезентацији прошлости. Историјско одељење Народног музеја у Чачку показује како музеји не само да чувају предмете, већ их укључују у унапред осмишљене наративе који одређују шта ће бити представљено као вредна, видљива и друштвено прихватљива прошлост.
The article “History Department of the National Museum in Čačak: History of Heritage and Structure of the Permanent Exhibition (1953–2006)” analyzes the practice of collecting, preserving, selecting, exhibiting, and publishing objects within the History Department of the National Museum in Čačak from 1953 to 2006. Its focus is not only the institutional development of the Department and the history of the permanent exhibition, but also the question of how museum objects became part of the collection, why particular objects were collected, how they were selected for display, and what symbolic role they acquired in museum interpretations of the past.
The article starts from the assumption that a museum object is not merely a material remnant of the past, but a carrier of information and symbolic value. Collecting objects, forming collections, temporary exhibitions, catalogues, and permanent exhibitions are treated as parts of a communication process in which the museum produces a publicly acceptable image of the past. Special attention is given to the permanent exhibition “Uprisings and Wars 1804–1941”, created in 1996 and supplemented in 2006, and to the way in which it shaped a narrative of modern Serbian national history.
The article shows that the initial collection of the History Department was strongly shaped by the ideological framework of the museum’s foundation after 1952. Among the objects collected in 1953, photographs, documents, brochures and posters dominated, while weapons and military equipment were much less represented. This structure shows that the museum’s collecting policy was not directed only toward “war objects”, but also toward creating a documentary, visual and symbolic fund from which a desirable image of the past could be shaped.
The permanent exhibition “Uprisings and Wars 1804–1941” is chronologically organized around seven units: the First Serbian Uprising, Hadži-Prodan’s uprising, the Second Serbian Uprising, the Serbian-Ottoman Wars, the Balkan Wars, the First World War and the Uprising of 1941. Although uprisings and wars are the central theme, the exhibition is not based on a simple representation of combat or on the militarization of memory. Decorations, orders, medals, commemorative medals, ceremonial uniforms and objects belonging to prominent persons play an important role. In this way, the exhibition emphasizes glory, dignity, honour and the role of national heroes.
The central argument is that the objects of the History Department were collected and exhibited as a thesaurus of a selected historical narrative. This narrative does not represent the entire history of the town, region or nation, but condenses a view of Serbian history through military conflicts, uprisings and wars in the service of creating and maintaining the national state. Within this framework, the history of the bourgeois class and its elites became one of the foundations of the museumization of objects and of the existing concept of the permanent exhibition.
Историјско одељење Народног музеја у Чачку; Народни музеј у Чачку; музеалије; збирке; сталне поставке; Устанци и ратови 1804–1941; политика прикупљања; излагање предмета; публиковање предмета; баштињење; музејска комуникација; тезаурус; декорације; одликовања; оружје и војна опрема; фотографије; архивска грађа; културно наслеђе; јавна историја; колективно памћење; симболичка репрезентација
History Department of the National Museum in Čačak; National Museum in Čačak; museum objects; collections; permanent exhibitions; Uprisings and Wars 1804–1941; collecting policy; exhibiting objects; publishing objects; heritage-making; museum communication; thesaurus; decorations; orders; weapons and military equipment; photographs; archival material; cultural heritage; public history; collective memory; symbolic representation
Српски облик цитирања:
Тимотијевић, Милош. „Историјско одељење Народног музеја у Чачку: повест баштињења и структура сталне поставке (1953–2006).” Зборник радова Народног музеја 46 (2016): 85–96. DOI: 10.5281/zenodo.20698727.
English citation form:
Timotijević, Miloš. “History Department of the National Museum in Čačak: History of Heritage and Structure of the Permanent Exhibition (1953–2006).” Journal of the National Museum in Čačak 46 (2016): 85–96. DOI: 10.5281/zenodo.20698727.
Ова страница служи као приступна страна за научни чланак и као машински читљив библиографски чвор. Садржи библиографске податке, DOI, Zenodo запис, COBISS запис, PDF верзију, Academia.edu страницу, Wikidata ставку, доступне верзије, истраживачки кластер, истраживачки фокус, методолошки оквир, сажетак, теме, кључне речи и предлог цитирања.
This page serves as a landing page for a scholarly article and as a machine-readable bibliographic node. It contains bibliographic data, DOI, Zenodo record, COBISS record, PDF version, Academia.edu page, Wikidata item, available versions, research cluster, research focus, methodological framework, abstracts, topics, keywords, and suggested citation forms.
← Назад на научне чланке / Back to scholarly articles
← Назад на главну страницу / Back to main page