Југословенско опредељење Надежде Петровић: култура, модернизам и конструкција идентитета

Библиографски подаци / Bibliographic Information

Спољашњи идентификатори / External Identifiers

• DOI: 10.65627/zrnmuc.2026.56.2
• Zenodo record / Zenodo запис: https://zenodo.org/records/21031430
• COBISS record / COBISS запис: COBISS.SR-ID 195950857
• Wikidata work item / Wikidata ставка за рад: Q140353418
• PDF — Зборник радова Народног музеја, 56: https://zbornik.cacakmuzej.org.rs/files/zbornik/56/ZRNMC_56_03.pdf
• Academia.edu: Academia.edu — Југословенско опредељење Надежде Петровић: култура, модернизам и конструкција идентитета
• Истраживачки кластер / Research cluster: Култура, национализам и симболичка репрезентација / Culture, Nationalism and Symbolic Representation

Доступна верзија / Available Version

Истраживачки кластер / Research Cluster

Истраживачки фокус / Research Focus

Рад анализира југословенско опредељење Надежде Петровић као самосталан културни и идеолошки феномен. Уместо да се њено југословенство посматра као споредна одлика биографије или као општи израз политичке симпатије, чланак га тумачи као свестан културни пројекат у коме су српска традиција, модерна уметност и јужнословенска интеграција повезане у јединствену симболичку целину.

Основна теза рада јесте да је Надежда Петровић користила елементе српске етносимболичке матрице, нарочито Косовски мит, као основу за изградњу ширег југословенског културног идентитета. Та традиција није била одбачена, већ је деконфесионализована, преобликована и укључена у наднационални симболички систем јужнословенског јединства.

Истраживање прати еволуцију Надеждиног става кроз више кључних активности: Прву југословенску изложбу у Београду 1904. године, Југословенску уметничку колонију, сарадњу са Иваном Мештровићем, Четврту југословенску изложбу у Београду 1912. године и рад у Одбору за организацију уметничких послова Србије и југословенства 1913. године.

Посебна пажња посвећена је односу Надежде Петровић и Ивана Мештровића. Њихова сарадња показује како је модернистички ликовни израз могао да постане средство културног национализма, али и симболички простор у коме се замишљала будућа југословенска заједница.

The article analyzes Nadežda Petrović’s Yugoslav orientation as an independent cultural and ideological phenomenon. Instead of treating her Yugoslavism as a secondary biographical feature or a vague expression of political sympathy, the article interprets it as a conscious cultural project in which Serbian tradition, modern art and South Slavic integration were connected into a single symbolic whole.

The main argument is that Petrović used elements of the Serbian ethnosymbolic matrix, particularly the Kosovo myth, as a basis for constructing a broader Yugoslav cultural identity. This tradition was not rejected, but deconfessionalized, reshaped and incorporated into a supranational symbolic system of South Slavic unity.

Методологија и концепт / Methodology and Concept

Методолошки, рад спаја културну историју, историографију, историју уметности, студије национализма, интелектуалну историју и анализу симболичке политике. Полазиште је етносимболистички приступ Ентонија Д. Смита, али уз критичку дистанцу према нормативним претпоставкама овог теоријског оквира.

У раду се модерна нација не посматра само као политичка творевина, већ и као културни и симболички поредак који се гради преко митова, сећања, визуелних образаца, уметничких форми и институционалних иницијатива. Зато се уметност Надежде Петровић и Ивана Мештровића анализира као део ширег процеса конструисања јужнословенског идентитета.

Изворну основу чине епистоларна грађа, ликовне критике, извештаји у дневној штампи, текстови о југословенским изложбама, материјал о Југословенској уметничкој колонији и подаци о Одбору за организацију уметничких послова Србије и југословенства. Ови извори омогућавају да се прати прелаз од српског националног идеализма ка ширем југословенском културном пројекту.

Концептуално, рад користи појмове културног национализма, етносимболичког инжењеринга, интегралног југословенства, модернизма и симболичке репрезентације. Посебно се анализира процес деконтекстуализације и реконтекстуализације: српски национални симболи издвајају се из ужих историјских и конфесионалних оквира, а затим се укључују у шири југословенски културни хоризонт.

Methodologically, the article combines cultural history, historiography, art history, nationalism studies, intellectual history and the analysis of symbolic politics. Its starting point is Anthony D. Smith’s ethnosymbolist approach, while maintaining a critical distance from its normative assumptions.

The article does not treat the modern nation only as a political construct, but also as a cultural and symbolic order built through myths, memories, visual patterns, artistic forms and institutional initiatives. For this reason, the art of Nadežda Petrović and Ivan Meštrović is analyzed as part of a broader process of constructing South Slavic identity.

Структура и садржајни оквир / Structure and Thematic Scope

Рад се отвара разматрањем југословенства као сложеног и противречног појма модерне српске и јужнословенске историје. Потом се поставља теоријски оквир кроз питања нације, национализма и улоге интелектуалаца и уметника у обликовању националних симбола.

Следи анализа српске и југословенске националне идеје почетком XX века, са нагласком на модернизацију, европеизацију, национално ослобођење и јужнословенску културну интеграцију. У том оквиру посебно се разматра идеја интегралног југословенства, њена етносимболичка основа, мит о динарском човеку и улога Косовског мита у стварању новог наднационалног симболичког језика.

Централни део рада прати Надежду Петровић као српског националног радника и постепено обликовање њеног југословенског опредељења: Прву југословенску изложбу 1904, Југословенску уметничку колонију, сарадњу са Иваном Мештровићем, Четврту југословенску изложбу 1912. и рад Одбора за организацију уметничких послова Србије и југословенства 1913. године.

Завршни део рада показује да је југословенство Надежде Петровић било културни експеримент у коме је Србија замишљена као духовни и уметнички покретач интеграције, а уметност као примарно средство конструисања заједничког идентитета.

The article opens with a discussion of Yugoslavism as one of the most complex and contradictory concepts of modern Serbian and South Slavic history. It then establishes the theoretical framework through questions of nation, nationalism, and the role of intellectuals and artists in shaping national symbols.

The central part follows Nadežda Petrović as a Serbian national worker and traces the gradual formation of her Yugoslav orientation through the First Yugoslav Exhibition, the Yugoslav Art Colony, her cooperation with Ivan Meštrović, the Fourth Yugoslav Exhibition and the Committee for the Organization of Artistic Affairs of Serbia and Yugoslavism.

Апстракт

Овај рад истражује како је Надежда Петровић користила српску традицију као основу за конструисање југословенског културног пројекта, постављајући модерну уметност као средство интеграције Јужних Словена. Иако је о Надежди написано много студија, њено југословенство до сада није проучавано као самосталан културни и идеолошки феномен.

Рад анализира еволуцију њеног става кроз кључне активности: Прву југословенску изложбу 1904. године, Југословенску уметничку колонију, блиску сарадњу са Иваном Мештровићем и рад у Одбору за организацију уметничких послова Србије и југословенства 1913. године.

Показује се да је њено југословенство служило као средство духовног уједињења, културне еманципације и модернизације. Посебно се истиче значај уметности као активног механизма у формирању нових националних идентитета у контексту културне трансформације и модернизма.

Рад доноси ново разумевање Надеждиног доприноса југословенском културном пројекту, наглашавајући њену улогу у интеграцији традиције и модерности.

Abstract

This article examines how Nadežda Petrović mobilised Serbian tradition as a basis for the construction of a Yugoslav cultural project, positioning modern art as a means of integrating the South Slavs. Although numerous studies have been devoted to Petrović, her Yugoslav orientation has not previously been analysed as an independent cultural and ideological phenomenon.

The article traces the evolution of her intellectual and cultural position through key activities: the First Yugoslav Exhibition in 1904, the Yugoslav Art Colony, her close collaboration with Ivan Meštrović, and her involvement in the Committee for the Organization of Artistic Affairs of Serbia and Yugoslavism in 1913.

It argues that her Yugoslavism functioned as a means of spiritual unification, cultural emancipation, and modernization. The article highlights the originality of her work and underscores the role of art as an active mechanism in the formation of new national identities within the broader context of cultural transformation and modernism.

It offers a new interpretation of Petrović’s contribution to the Yugoslav cultural project, emphasizing her role in integrating tradition and modernity.

Анализиране теме / Topics Discussed

• Надежда Петровић / Nadežda Petrović
• југословенско опредељење / Yugoslav orientation
• југословенство / Yugoslavism
• културни национализам / cultural nationalism
• Косовски мит / Kosovo myth
• Иван Мештровић / Ivan Meštrović
• модерна уметност / modern art
• етносимболички инжењеринг / ethnosymbolic engineering
• конструкција идентитета / identity construction
• српска традиција / Serbian tradition
• интегрално југословенство / integral Yugoslavism
• Прва југословенска изложба / First Yugoslav Exhibition
• Југословенска уметничка колонија / Yugoslav Art Colony
• Одбор за организацију уметничких послова Србије и југословенства / Committee for the Organization of Artistic Affairs of Serbia and Yugoslavism
• културна еманципација / cultural emancipation
• јужнословенска интеграција / South Slavic integration
• симболичка моћ / symbolic power
• култура, национализам и симболичка репрезентација / culture, nationalism and symbolic representation

Кључне речи / Keywords

југословенство; културни национализам; Косовски мит; Надежда Петровић; Иван Мештровић; модерна уметност; конструкција идентитета; етносимболички инжењеринг; српска традиција; јужнословенска интеграција; модернизам; културна еманципација; симболичка моћ; национална култура; југословенски културни пројекат

Yugoslavism; cultural nationalism; Kosovo myth; Nadežda Petrović; Ivan Meštrović; modern art; identity construction; ethnosymbolic engineering; Serbian tradition; South Slavic integration; modernism; cultural emancipation; symbolic power; national culture; Yugoslav cultural project

Предлог цитирања / Suggested Citation

Напомена / Note

Ова страница служи као приступна страна за научни чланак и као машински читљив библиографски чвор. Садржи основне податке о раду, DOI, Zenodo запис, COBISS и Wikidata идентификаторе, линкове ка доступним верзијама, истраживачки кластер, истраживачки фокус, методолошки оквир, структуру рада, апстракт, теме, кључне речи и предлог цитирања.

This page serves as a landing page for a scholarly article and as a machine-readable bibliographic node. It contains basic information about the article, DOI, Zenodo record, COBISS and Wikidata identifiers, links to available versions, research cluster, research focus, methodological framework, article structure, abstracts, topics, keywords and suggested citation forms.