The Cult of Saints, Sites of Memory, and Political Myths: The Example of Vujan Monastery, the Burial Church of the Lunjevica Family
Рад припада ширем истраживачком оквиру о култури сећања, култу светитеља, политичким митовима, симболичкој моћи, династичкој меморији, националним херојима и сакрализацији простора у модерној Србији.
The article belongs to a broader research framework on memory culture, the cult of saints, political myths, symbolic power, dynastic memory, national heroes, and the sacralization of space in modern Serbia.
Рад анализира манастир Вујан као вишеслојно место сећања у коме се укрштају религијски култови, локална предања, гробна меморија породице Луњевица, династичка симболика и модерни политички митови.
У средишту анализе је процес у коме је манастир, од локално поштованог сакралног простора, постепено стекао шири меморијски значај. Посебно је важан период краљице Драге Обреновић (1900–1903), унуке Николе Милићевића Луњевице, када Вујан прелази из регионалног у општедржавни симболички оквир.
The article analyzes Vujan Monastery as a multilayered site of memory where religious cults, local traditions, the funerary memory of the Lunjevica family, dynastic symbolism, and modern political myths intersect.
The focus is on the process through which the monastery, originally a locally venerated sacred space, gradually acquired broader memorial significance. Particular importance is given to the reign of Queen Draga Obrenović (1900–1903), granddaughter of Nikola Milićević Lunjevica, when Vujan moved from a regional to a wider state and national symbolic order.
Рад спаја друштвену историју, културну историју, студије сећања и анализу симболичке политике. Манастир Вујан тумачи се као простор у коме се сакрална топографија, породично памћење, национална хероизација и династичка легитимација преклапају у јединствену меморијску структуру.
The article combines social history, cultural history, memory studies, and the analysis of symbolic politics. Vujan Monastery is interpreted as a space in which sacred topography, family memory, national heroization, and dynastic legitimation overlap within a single memorial structure.
Просторно, рад је усмерен на манастир Вујан, планину Вујан и шире подручје између Чачка и Горњег Милановца. Хронолошки обухвата дуго трајање меморијских слојева: од локалног култа непознатог светитеља, чији се корени везују за старије сакралне традиције, преко обнове манастира 1805. године, гробне меморије породице Луњевица и преноса костију Николе Луњевице у наос храма 1902. године, до каснијих преосмишљавања у XX и XXI веку.
Spatially, the article focuses on Vujan Monastery, Mount Vujan, and the broader area between Čačak and Gornji Milanovac. Chronologically, it covers the long duration of memorial layers: from the local cult of an unknown saint, whose roots are associated with older sacred traditions, through the reconstruction of the monastery in 1805, the funerary memory of the Lunjevica family, and the transfer of Nikola Lunjevica’s remains into the nave of the church in 1902, to later reinterpretations and expansions of the memorial structure in the twentieth and twenty-first centuries.
Рад Култ светитеља, места сећања и политички митови: пример манастира Вујан, гробне цркве породице Луњевица анализира симболичку топографију манастира Вујан као простор у коме су се током претходна два века преклопили култ непознатог светитеља, сећање на националне хероје, гробна меморија породице Луњевица, династичка симболика Обреновића и нови облици политичке митологије.
Полазиште рада је да места сећања нису статични остаци прошлости, већ простори сталног преобликовања, тумачења и проширивања значења. Манастир Вујан је у том смислу пример у коме се локално религијско поштовање постепено претварало у сложени меморијски комплекс, отворен за нове идеолошке, политичке и културне употребе.
Посебна пажња посвећена је Николи Милићевићу Луњевици, обновитељу манастира из 1805. године, преносу његових костију у наос храма 1902. године по налогу краљице Драге Обреновић, гробовима чланова породице Луњевица, војводи Лазару Мутапу и култу непознатог светитеља.
Рад показује да се представа о „Вујанском пантеону” обликовала кроз повезивање светитељских култова, националних хероја, династичке меморије и локалних традиција. Та структура није била затворена: у XX и XXI веку наставила је да се проширује кроз нова тумачења, укључујући боравак Гојка Стојчевића, будућег патријарха Павла, у Вујану 1944–1946, туристичке праксе и савремене облике сакрализације простора.
The article The Cult of Saints, Sites of Memory, and Political Myths: The Example of Vujan Monastery, the Burial Church of the Lunjevica Family analyzes the symbolic topography of Vujan Monastery as a space in which, over the past two centuries, the cult of an unknown saint, the memory of national heroes, the funerary memory of the Lunjevica family, the dynastic symbolism of the Obrenović family, and new forms of political mythology have overlapped.
The article starts from the premise that sites of memory are not static remnants of the past, but spaces of continuous reinterpretation, reshaping, and expansion of meaning. In this sense, Vujan Monastery is interpreted as an example of a locally venerated sacred space gradually transformed into a complex memorial structure open to new ideological, political, and cultural uses.
Particular attention is devoted to Nikola Milićević Lunjevica, who restored the monastery in 1805, the transfer of his remains into the nave of the church in 1902 by order of Queen Draga Obrenović, the graves of the Lunjevica family, Duke Lazar Mutap, and the cult of the unknown saint.
The article shows that the idea of the “Vujan pantheon” was shaped through the connection of saintly cults, national heroes, dynastic memory, and local traditions. This structure was not closed: in the twentieth and twenty-first centuries it continued to expand through new interpretations, including the stay of Gojko Stojčević, the future Patriarch Pavle, at Vujan in 1944–1946, tourist practices, and contemporary forms of sacralizing space.
Рад најпре поставља манастир Вујан у оквир теорија о местима сећања, измишљању традиција и симболичкој топографији. Потом прати главне меморијске слојеве: култ непознатог светитеља, обнову манастира 1805. године, гробну меморију породице Луњевица, улогу краљице Драге Обреновић и каснија проширења „Вујанског пантеона”, укључујући сећања на патријарха Павла и савремене облике јавног коришћења манастирског простора.
The article first places Vujan Monastery within the framework of theories of sites of memory, the invention of traditions, and symbolic topography. It then follows the main memorial layers: the cult of the unknown saint, the reconstruction of the monastery in 1805, the funerary memory of the Lunjevica family, the role of Queen Draga Obrenović, and later expansions of the “Vujan pantheon,” including memories of Patriarch Pavle and contemporary forms of public use of the monastery space.
манастир Вујан; култ светитеља; места сећања; политички митови; симболичка топографија; Вујански пантеон; породица Луњевица; Никола Милићевић Луњевица; Никола Луњевица; краљица Драга Обреновић; Лазар Мутап; патријарх Павле; Гојко Стојчевић; династичка меморија; национални хероји; сакрализација простора; колективно памћење; симболичка политика; модерна Србија
Vujan Monastery; cult of saints; sites of memory; political myths; symbolic topography; Vujan pantheon; Lunjevica family; Nikola Milićević Lunjevica; Nikola Lunjevica; Queen Draga Obrenović; Lazar Mutap; Patriarch Pavle; Gojko Stojčević; dynastic memory; national heroes; sacralization of space; collective memory; symbolic politics; modern Serbia
Српски облик цитирања:
Тимотијевић, Милош. „Култ светитеља, места сећања и политички митови: пример манастира Вујан, гробне цркве породице Луњевица.” Годишњак за друштвену историју, год. XXIII, св. 3, 2016, 33–63.
English citation form:
Timotijević, Miloš. “The Cult of Saints, Sites of Memory, and Political Myths: The Example of Vujan Monastery, the Burial Church of the Lunjevica Family.” Annual of Social History, vol. 23, no. 3, 2016, 33–63.
Ова страница служи као приступна страна за научни чланак и као машински читљив библиографски чвор. Садржи основне библиографске податке, спољашње идентификаторе, линкове ка пуном тексту, апстракт, истраживачки фокус, методолошки оквир, кључне речи и предлог цитирања.
This page serves as a landing page for a scholarly article and as a machine-readable bibliographic node. It contains basic bibliographic information, external identifiers, links to the full text, abstracts, research focus, methodological framework, keywords, and suggested citation forms.
← Назад на научне чланке / Back to scholarly articles
← Назад на главну страницу / Back to main page