Називи улица Чачка 1893–1992: један век изграђивања колективног идентитета

Библиографски подаци / Bibliographic Information

Спољашњи идентификатори / External Identifiers

• Wikidata work item / Wikidata ставка за рад: Q139555830
• COBISS record / COBISS запис: COBISS.SR-ID 93029132

Доступна верзија / Available Version

Истраживачки фокус / Research Focus

Чланак „Називи улица Чачка 1893–1992: један век изграђивања колективног идентитета” анализира именовање и преименовање улица као дуготрајни механизам симболичке власти. Улични називи у Чачку нису посматрани као неутрални административни подаци, већ као јавни знаци кроз које су различити режими уписивали своје историјске каноне, политичке приоритете и пожељне моделе памћења.

Рад прати више слојева традиције: обреновићевску, карађорђевићевску, националну, југословенску, окупациону, социјалистичку, револуционарну и постсоцијалистичку. Посебно је важно што се показује да ниједан систем није успео да потпуно избрише претходни. Обреновићевска традиција није нестала после 1903, као што ни социјалистичка и партизанска традиција нису у потпуности уклоњене после слома Југославије.

У раду се зато не прати само промена назива улица, већ борба за тумачење прошлости. Аустроугарска окупација у Првом светском рату, међуратна југословенска држава, екстремни револуционарни резови после 1945, каснији умеренији приступ, инфлација партизанске традиције пред крај социјалистичког периода и обнова старијих традиција после 1990. године показују како се јавни простор користио као средство политичке социјализације.

Посебна вредност чланка је у микроисторијском приступу. Чачак је посматран као локални случај, али не као изолована средина. Напротив, кроз његову уличну номенклатуру могу се пратити крупни процеси модерне српске историје: изградња државе, смена династија, национална интеграција, окупација, револуција, социјализам, распад Југославије и поновно преговарање о јавном памћењу.

The article “The Street Names of Čačak, 1893–1992: A Century of Constructing Collective Identity” analyzes street naming and renaming as a long-term mechanism of symbolic power. Street names in Čačak are not treated as neutral administrative labels, but as public signs through which different regimes inscribed their historical canons, political priorities, and preferred models of memory into urban space.

The article follows several layers of tradition: Obrenović, Karađorđević, national, Yugoslav, occupation, socialist, revolutionary, and post-socialist. Its key point is that no system fully erased the previous one. The Obrenović tradition did not disappear after 1903, just as socialist and Partisan traditions were not completely removed after the collapse of Yugoslavia.

The article therefore examines not only changes in street names, but also struggles over the interpretation of the past. The Austro-Hungarian occupation during the First World War, the interwar Yugoslav state, the radical revolutionary breaks after 1945, later more moderate approaches, the inflation of Partisan tradition near the end of the socialist period, and the revival of older traditions after 1990 all show how public space functioned as a medium of political socialization.

The article’s particular value lies in its microhistorical approach. Čačak is treated as a local case, but not as an isolated environment. Through its street nomenclature, the article traces major processes of modern Serbian history: state-building, dynastic change, national integration, occupation, revolution, socialism, the collapse of Yugoslavia, and the renegotiation of public memory.

Методолошки оквир / Methodological Framework

Рад припада културној историји, урбаној историји, социјалној историји и студијама колективног памћења. Полазиште је анализа одонима — назива улица — као историјских извора који показују шта власт жели да заједница памти, шта потискује, а шта оставља да преживи у јавном простору.

Методолошки значај рада налази се у споју квантитативног праћења промена и квалитативног тумачења њиховог значења. Не испитује се само колико је улица преименовано, већ које су традиције добијале предност, које су маргинализоване, како су се поједини називи враћали и зашто су централне улице носиле највећи симболички терет.

The article belongs to cultural history, urban history, social history, and memory studies. It treats odonyms — street names — as historical sources that reveal what authorities wanted a community to remember, what they sought to suppress, and what they allowed to survive in public space.

Methodologically, the article combines quantitative tracking of changes with qualitative interpretation. It examines not only how many streets were renamed, but also which traditions were privileged, which were marginalized, how certain names returned, and why central streets carried the greatest symbolic weight.

Структура и садржајни оквир / Structure and Thematic Scope

• урбани развој Чачка и потреба за регулацијом улица / the urban development of Čačak and the need to regulate its streets
• прво систематско именовање улица 1893. године / the first systematic naming of streets in 1893
• обреновићевска традиција и изградња локалног идентитета / the Obrenović tradition and the construction of local identity
• карађорђевићевски, национални и југословенски слојеви именовања / Karađorđević, national, and Yugoslav layers of naming
• називи улица у време аустроугарске окупације у Првом светском рату / street names during the Austro-Hungarian occupation in the First World War
• међуратни период и југословенска државна идеологија / the interwar period and Yugoslav state ideology
• револуционарни прекид после 1945. године / the revolutionary break after 1945
• умеренији приступ именовању улица у познијем социјализму / a more moderate approach to street naming in later socialism
• инфлација партизанске и револуционарне традиције пред крај социјалистичког периода / the inflation of Partisan and revolutionary traditions near the end of socialism
• обнова старијих традиција после слома Југославије / the revival of older traditions after the collapse of Yugoslavia
• преживљавање старих назива и непотпуност симболичких резова / the survival of older names and the incompleteness of symbolic ruptures
• Чачак као микроисторијски пример изградње колективног идентитета / Čačak as a microhistorical case of collective identity construction

Сажетак

Чланак анализира називе улица Чачка од 1893. до 1992. године као историјски извор за разумевање симболичке власти, политичке културе и колективног памћења. Прво систематско именовање улица било је повезано са урбаним развојем вароши, али је од почетка имало и јасну идеолошку функцију: у јавни простор уписиване су одабране личности, догађаји, династије, национални простори и историјске традиције.

Током једног века улична номенклатура Чачка постала је мапа смене режима и борбе традиција. Обреновићевски слој, карађорђевићевска и југословенска државна идеологија, аустроугарска окупациона преименовања, међуратни компромиси, револуционарни резови после 1945. године, каснија социјалистичка стабилизација и постсоцијалистичка обнова старијих имена показују да јавни простор никада није био идеолошки празан.

Рад посебно показује да традиције нису нестајале потпуно. Оне су потискиване, премештане, преименоване, понекад враћане, а понекад настављале да живе у споредним улицама или у локалном сећању. Зато историја назива улица није само историја брисања, већ и историја преживљавања симбола.

Највећи симболички терет носиле су централне улице, јер је њихова видљивост појачавала политичку поруку. Рад открива и структурне неравнотеже у јавном памћењу: доминацију политичких, војних, династичких и револуционарних традиција над културним, привредним, женским, социјалним и локално-грађанским доприносима.

Иако је рад објављен 2000. године, његова аналитичка вредност остаје актуелна. Он показује како се кроз микроисторију једног града могу читати дуги процеси модерне српске историје: изградња државе, смена династија, окупација, југословенство, социјалистичка револуција, распад Југославије и преобликовање јавног памћења.

Abstract

The article analyzes the street names of Čačak from 1893 to 1992 as a historical source for understanding symbolic power, political culture, and collective memory. The first systematic naming of streets was connected to the town’s urban development, but from the beginning it also had a clear ideological function: selected figures, events, dynasties, national regions, and historical traditions were inscribed into public space.

Over the course of a century, Čačak’s street nomenclature became a map of regime change and competing traditions. The Obrenović layer, Karađorđević and Yugoslav state ideology, Austro-Hungarian occupation renamings, interwar compromises, revolutionary ruptures after 1945, later socialist stabilization, and the post-socialist revival of older names all show that public space was never ideologically empty.

The article emphasizes that traditions were never completely erased. They were suppressed, displaced, renamed, sometimes restored, and sometimes preserved in side streets or local memory. The history of street names is therefore not only a history of erasure, but also a history of symbolic survival.

The strongest symbolic weight was carried by central streets, whose visibility amplified political messages. The article also reveals structural imbalances in public memory: the dominance of political, military, dynastic, and revolutionary traditions over cultural, economic, female, social, and local civic contributions.

Although published in 2000, the article remains analytically relevant. It shows how the microhistory of a single town can reveal long-term processes of modern Serbian history: state-building, dynastic change, occupation, Yugoslavism, socialist revolution, the collapse of Yugoslavia, and the reshaping of public memory.

Анализиране теме / Topics Discussed

• Чачак / Čačak
• називи улица / street names
• одоними / odonyms
• одонимија / odonymy
• урбана историја / urban history
• културна историја / cultural history
• социјална историја / social history
• микроисторија / microhistory
• колективни идентитет / collective identity
• колективно памћење / collective memory
• култура сећања / memory culture
• политика памћења / memory politics
• симболичка политика / symbolic politics
• симболичка власт / symbolic power
• јавни простор / public space
• урбана модернизација / urban modernization
• династија Обреновић / Obrenović dynasty
• династија Карађорђевић / Karađorđević dynasty
• аустроугарска окупација / Austro-Hungarian occupation
• Први светски рат / First World War
• југословенство / Yugoslavism
• социјализам / socialism
• партизанска традиција / Partisan tradition
• револуционарна традиција / revolutionary tradition
• постсоцијалистичко памћење / post-socialist memory
• локални идентитет / local identity
• политичка социјализација / political socialization
• јавна меморија / public memory
• жене у јавном памћењу / women in public memory

Кључне речи / Keywords

Чачак; називи улица; одоними; одонимија; урбана историја; културна историја; социјална историја; микроисторија; колективни идентитет; колективно памћење; култура сећања; политика памћења; симболичка политика; симболичка власт; јавни простор; урбана модернизација; династија Обреновић; династија Карађорђевић; аустроугарска окупација; Први светски рат; југословенство; социјализам; партизанска традиција; револуционарна традиција; постсоцијалистичко памћење; локални идентитет; политичка социјализација; јавна меморија; жене у јавном памћењу

Čačak; street names; odonyms; odonymy; urban history; cultural history; social history; microhistory; collective identity; collective memory; memory culture; memory politics; symbolic politics; symbolic power; public space; urban modernization; Obrenović dynasty; Karađorđević dynasty; Austro-Hungarian occupation; First World War; Yugoslavism; socialism; Partisan tradition; revolutionary tradition; post-socialist memory; local identity; political socialization; public memory; women in public memory

Предлог цитирања / Suggested Citation

Напомена / Note