Permanent Museum Exhibition “Uprisings and Wars 1804–1941” in the Residence of Jovan Obrenović in Čačak
PDF — Зборник радова Народног музеја / Journal of the National Museum in Čačak: Стална музејска поставка „Устанци и ратови 1804–1941” у Конаку Јована Обреновића у Чачку
Zenodo — репозиторијумска верзија / Repository version: https://zenodo.org/records/20699300
Academia.edu — додатна доступност / Additional availability: Стална музејска поставка „Устанци и ратови 1804–1941”
Културно наслеђе, музеји и јавна историја / Cultural Heritage, Museums and Public History:
https://milos-timotijevic.github.io/knowledge-graph/research/cultural-heritage-museums-public-history.html
Овај чланак припада истраживачком кластеру о културном наслеђу, музејима и јавној историји јер анализира сталну музејску поставку као институционални облик представљања прошлости, колективног памћења и музејске комуникације. Поставка „Устанци и ратови 1804–1941” у Конаку Јована Обреновића не посматра се само као распоред изложених предмета, већ као дуготрајни музејски наратив који публици преноси одређено разумевање националне историје, ослободилачких ратова, улоге елита и војничких традиција.
Рад показује како регионални музеј кроз сталну поставку производи јавну слику прошлости. Избор предмета, распоред тематских целина, визуелни материјал, легенде, позајмљене слике, одликовања, оружје, униформе и предмети истакнутих личности обликују један препознатљив образац памћења. Тај образац не приказује прошлост у целини, већ наглашава устанке, ратове, националне хероје, војне победе, очување ратничких традиција и изградњу државе.
This article belongs to the research cluster on cultural heritage, museums and public history because it analyzes a permanent museum exhibition as an institutional form of representing the past, collective memory and museum communication. The exhibition “Uprisings and Wars 1804–1941” in the Residence of Jovan Obrenović is not treated only as an arrangement of displayed objects, but as a long-lasting museum narrative that communicates to the public a particular understanding of national history, liberation wars, the role of elites and military traditions.
Рад представља и анализира садржај сталне поставке „Устанци и ратови 1804–1941” на спрату Конака господара Јована Обреновића у Чачку. Поставка је приређена 1996. године, а 2006. је делимично попуњена новим предметима и опремљена двојезичним легендама, без промене изложбених целина и основног концепта. То је најдуготрајнија стална поставка Народног музеја у Чачку, која постоји скоро три деценије.
У фокусу рада су синопсис поставке, њена основна идеја, дискурс изложбе и начин на који су акцентовани одређени историјски периоди и личности. Аутор не доноси класичан каталошки попис предмета, већ садржај поставке представља кроз опис распореда предмета у просторијама, јер се на тај начин боље види основни концепт излагања и порука која се упућује посетиоцима.
Поставка је хронолошки организована у седам целина: Први српски устанак 1804–1813, Хаџи-Проданова буна 1814, Други српски устанак 1815, Српско-турски ратови 1876–1878, Балкански ратови 1912/1913, Први светски рат 1914–1918. и Устанак 1941. године. Периоди цивилног живота нису приказани, а епоха Краљевине Југославије присутна је пре свега преко униформи официра у холу који повезује просторије са тематским целинама.
The article presents and analyzes the content of the permanent exhibition “Uprisings and Wars 1804–1941” on the first floor of the Residence of Master Jovan Obrenović in Čačak. The exhibition was created in 1996, while in 2006 it was partially supplemented with new objects and equipped with bilingual labels, without changing the exhibition units or the basic concept. It is the longest-lasting permanent exhibition of the National Museum in Čačak, existing for almost three decades.
Методолошки, рад се ослања на музеолошку анализу сталне поставке, опис изложбених целина, анализу дискурса изложбе и историографско тумачење избора предмета и личности. Полазиште је да сталне поставке имају снажан утицај на заједничко сећање, јер избор и излагање предмета никада нису случајни, већ су организовани према унапред замишљеном концепту.
Све целине поставке имају уводну легенду; предмети су смештени у витринама, док се на зидовима налазе оригинална ликовна дела или копије, цртежи, фотографије уметничких дела, историјских догађаја и личности. Тај однос предмета, слике, текста и простора обликује посетиочево разумевање прошлости.
Посебна пажња посвећена је томе што поставка уместо цивилног живота наглашава устанке, ратове, војне победе, елите, националне јунаке и предмете који су им припадали. На тај начин поставка не представља целокупну историју чачанског краја, већ један селективан наратив о националној историји, ослободилачким ратовима и државотворној традицији.
Methodologically, the article relies on museological analysis of the permanent exhibition, description of exhibition units, analysis of exhibition discourse and historiographical interpretation of the selection of objects and personalities. It starts from the assumption that permanent exhibitions have a strong influence on shared memory, because the selection and display of objects are never accidental, but organized according to a pre-conceived concept.
Чланак „Стална музејска поставка „Устанци и ратови 1804–1941” у Конаку Јована Обреновића у Чачку” представља и анализира садржај најдуготрајније сталне поставке Народног музеја у Чачку. Поставка је приређена 1996. године, а 2006. је допуњена мањим бројем предмета и опремљена двојезичним легендама, али без измене основне концепције излагања. Тиме је постала стална поставка са најдужим трајањем у овој установи, скоро три деценије.
Рад је усмерен на синопсис поставке, њен основни концепт, дискурс изложбе и акцентовање одређених историјских периода и личности. Уместо класичног каталошког пописа, садржај поставке представљен је описом распореда предмета у просторијама, јер такав приступ открива не само шта је изложено, већ и како је поставка замишљена и какву поруку упућује посетиоцима.
Поставка је хронолошки организована у седам целина: Први српски устанак, Хаџи-Проданова буна, Други српски устанак, Српско-турски ратови, Балкански ратови, Први светски рат и Устанак 1941. године. Периоди цивилног живота нису приказани, док је епоха Краљевине Југославије присутна преко униформи официра у холу који повезује просторије са тематским целинама.
Основна порука поставке заснива се на истицању улоге елита у националноослободилачким ратовима, војним победама, очувању ратничких традиција и стварању државе. Национални јунаци представљени су преко репрезентативних предмета који су им припадали, у складу са темом поставке и значајем који су такви садржаји имали у тренутку њеног настанка, после распада Југославије и пада комунизма у Европи.
Значај овог рада је у томе што сталну музејску поставку не посматра као неутралан простор излагања, већ као дуготрајни модел јавног памћења. Кроз избор предмета, просторни распоред, визуелни материјал и наглашене личности, поставка обликује слику прошлости у којој су у првом плану устанци, ратови, војне елите, државност и национална историја, док су свакодневни живот, друштвена сложеност и цивилна искуства мање видљиви.
The article “Permanent Museum Exhibition ‘Uprisings and Wars 1804–1941’ in the Residence of Jovan Obrenović in Čačak” presents and analyzes the content of the longest-lasting permanent exhibition of the National Museum in Čačak. The exhibition was created in 1996 and supplemented in 2006 with a smaller number of objects and bilingual labels, but without changing the basic concept of the display. It has thus become the longest-lasting permanent exhibition in this institution, existing for almost three decades.
The article focuses on the synopsis of the exhibition, its basic concept, exhibition discourse and the emphasis placed on particular historical periods and personalities. Instead of a classical catalogue list, the content of the exhibition is presented through a description of the arrangement of objects in the rooms, because this approach reveals not only what is displayed, but also how the exhibition is conceived and what message it communicates to visitors.
The exhibition is chronologically organized into seven units: the First Serbian Uprising, Hadži-Prodan’s uprising, the Second Serbian Uprising, the Serbian-Ottoman Wars, the Balkan Wars, the First World War and the Uprising of 1941. Periods of civilian life are not displayed, while the period of the Kingdom of Yugoslavia is represented through officers’ uniforms placed in the hall that connects the rooms with thematic units.
The main message of the exhibition is based on emphasizing the role of elites in national liberation wars, military victories, preservation of warrior traditions and the creation of the state. National heroes are represented through representative objects that belonged to them, in accordance with the theme of the exhibition and the importance such content had at the time when the exhibition was created, after the breakup of Yugoslavia and the fall of communism in Europe.
The significance of the article lies in the fact that it does not treat the permanent exhibition as a neutral display space, but as a long-lasting model of public memory. Through the selection of objects, spatial arrangement, visual material and emphasized personalities, the exhibition shapes an image of the past in which uprisings, wars, military elites, statehood and national history occupy the foreground, while everyday life, social complexity and civilian experiences remain less visible.
Народни музеј Чачак; Историјско одељење Народног музеја у Чачку; Конак Јована Обреновића; ослободилачки ратови; национални јунаци; стална поставка; музеалије; дискурс изложбе; Устанци и ратови 1804–1941; музејска комуникација; култура памћења; јавна историја; културно наслеђе
National Museum Čačak; History Department of the National Museum in Čačak; Residence of Jovan Obrenović; liberation wars; national heroes; permanent exhibition; museum objects; exhibition discourse; Uprisings and Wars 1804–1941; museum communication; memory culture; public history; cultural heritage
Српски облик цитирања:
Тимотијевић, Милош. „Стална музејска поставка „Устанци и ратови 1804–1941” у Конаку Јована Обреновића у Чачку.” Зборник радова Народног музеја LIV / 54 (2024): 157–175. DOI: 10.5281/zenodo.20699300.
English citation form:
Timotijević, Miloš. “Permanent Museum Exhibition ‘Uprisings and Wars 1804–1941’ in the Residence of Jovan Obrenović in Čačak.” Journal of the National Museum in Čačak LIV / 54 (2024): 157–175. DOI: 10.5281/zenodo.20699300.
Ова страница служи као приступна страна за научни чланак и као машински читљив библиографски чвор. Садржи библиографске податке, DOI, Zenodo запис, COBISS запис, PDF верзију, Academia.edu страницу, Wikidata ставку, доступне верзије, истраживачки кластер, истраживачки фокус, методолошки оквир, сажетак, теме, кључне речи и предлог цитирања.
This page serves as a landing page for a scholarly article and as a machine-readable bibliographic node. It contains bibliographic data, DOI, Zenodo record, COBISS record, PDF version, Academia.edu page, Wikidata item, available versions, research cluster, research focus, methodological framework, abstracts, topics, keywords and suggested citation forms.
← Назад на научне чланке / Back to scholarly articles
← Назад на главну страницу / Back to main page