In the Labyrinth within Internal Boundaries: Location of Čačak in the Territorial Division of Serbia, 1804–2009
Зборник радова Народног музеја — PDF чланка / Article PDF: У лавиринту унутрашњих граница: положај Чачка у територијалној подели Србије 1804–2009. године
Zenodo — репозиторијумска верзија / Repository version: У лавиринту унутрашњих граница: положај Чачка у територијалној подели Србије 1804–2009. године
Academia.edu — додатна доступност / Additional availability: U lavirintu unutrašnjih granica: položaj Čačka u teritorijalnoj podeli Srbije 1804–2009. godine
Чачак као студија случаја локалне модерности / Čačak as a Case Study of Local Modernity: https://milos-timotijevic.github.io/knowledge-graph/research/cacak-local-modernity-case-study.html
Овај чланак припада истраживачком кластеру о Чачку као дугорочној студији случаја локалне модерности. Положај Чачка у унутрашњим територијалним поделама Србије прати се као показатељ односа између државне организације, локалне самоуправе, урбаног развоја, административног ранга, регионалне конкуренције и симболичког статуса града.
This article belongs to the research cluster on Čačak as a long-term case study of local modernity. The position of Čačak within Serbia’s internal territorial divisions is examined as an indicator of the relationship between state organization, local self-government, urban development, administrative rank, regional competition and the symbolic status of the town.
Чланак анализира положај Чачка у административно-територијалним поделама Србије од Првог српског устанка до почетка XXI века. У средишту рада налази се дуга хронологија унутрашњих граница: нахија, кнежина, капетанија, окружја, округа, срезова, општина, региона, области и модерних статистичких јединица.
Положај Чачка није посматран само као питање управне технике. Административни статус одређивао је институционалну густину, присуство државних органа, обим локалних надлежности, економске могућности, урбану хијерархију и симболички углед града. Промене у територијалној подели показују како се локална средина кретала између центра и периферије, између статуса окружног или регионалног средишта и периода административног потискивања.
Посебно место има однос Чачка са другим градским центрима у западној Србији и Шумадији. Краљево, Крагујевац, Ужице, Горњи Милановац, Пожега и други центри јављају се као тачке поређења и конкуренције. Питање територијалне организације зато није само географско, већ и политичко, економско и симболичко питање.
The article analyzes the position of Čačak in the administrative and territorial divisions of Serbia from the First Serbian Uprising to the beginning of the twenty-first century. It reconstructs a long chronology of internal borders: nahiyas, knežinas, captaincies, districts, counties, municipalities, regions, oblasts and modern statistical units.
The position of Čačak is not treated merely as a matter of administrative technique. Administrative status shaped institutional density, the presence of state bodies, the scope of local competencies, economic opportunities, urban hierarchy and the symbolic prestige of the town. Changes in territorial divisions show how a local community moved between center and periphery, between the status of a district or regional center and periods of administrative marginalization.
Particular attention is given to Čačak’s relationship with other urban centers in western Serbia and Šumadija. Kraljevo, Kragujevac, Užice, Gornji Milanovac, Požega and other centers appear as points of comparison and competition. Territorial organization is therefore not only a geographical issue, but also a political, economic and symbolic one.
Истраживање повезује историјску географију, урбану историју, правну историју, политичку историју и историју локалне управе. Чланак реконструише административне промене у дугом трајању, од устаничких и кнежевских подела до модерних државних, регионалних и статистичких класификација.
Методолошко тежиште је на повезивању правних норми, територијалних реформи, локалних интереса и стварних последица по развој града. Унутрашње границе не тумаче се као неутралне линије на карти, већ као инструменти управљања, контроле, модернизације, централизације и симболичког рангирања простора.
Посебну вредност рада чини коришћење мапа и табела које омогућавају визуелно праћење административног положаја Чачка у различитим историјским периодима. Карте територијалних подела Србије од XIX века до почетка XXI века показују да се статус једног града може мењати и без промене његовог географског положаја.
The research connects historical geography, urban history, legal history, political history and the history of local administration. The article reconstructs administrative changes over the longue durée, from insurgent and princely territorial divisions to modern state, regional and statistical classifications.
The methodological focus is on linking legal norms, territorial reforms, local interests and their real consequences for urban development. Internal boundaries are not interpreted as neutral lines on a map, but as instruments of governance, control, modernization, centralization and symbolic ranking of space.
A special value of the article lies in its use of maps and tables, which make it possible to follow visually the administrative position of Čačak in different historical periods. Maps of Serbia’s territorial divisions from the nineteenth century to the beginning of the twenty-first century show that the status of a town may change even when its geographical location remains the same.
Чланак проучава положај Чачка у територијалној подели Србије од 1804. до 2009. године. У дугом временском распону прати се како су се мењале унутрашње административне границе, називи управних јединица, статуси градова и односи између локалних и државних нивоа власти.
Положај Чачка у различитим поделама Србије показује да административни статус није био само формално питање. Када је град био окружно, среско или регионално средиште, имао је већу институционалну тежину, више управних функција, јачи економски потенцијал и јасније место у урбаној мрежи Србије. Када је тај статус губио, слабила је и његова позиција у односу на друге градове.
Рад показује да су територијалне поделе зависиле од државне централизације, политичких одлука, законских промена, војних и безбедносних потреба, привредне политике, демографије и локалних иницијатива. У том процесу Чачак се кретао између различитих административних улога: од локалног и окружног средишта до града који је морао да се бори за регионални статус.
Посебан значај има анализа конкуренције између градова. Унутрашње границе нису само раздвајале просторе; оне су стварале центре, периферије, управне хијерархије и симболичке поретке. Због тога је територијални положај Чачка истовремено питање локалне управе, урбаног развоја, политичке моћи и колективне представе о значају града.
Кроз случај Чачка рад доприноси разумевању локалне модерности у Србији. Историја унутрашњих граница показује како се модерна држава градила и кроз административно уређивање простора, а како су поједини градови, у зависности од свог положаја у том систему, могли да напредују, стагнирају или изгубе део раније стеченог значаја.
The article examines the position of Čačak in the territorial division of Serbia from 1804 to 2009. Over a long chronological span, it follows changes in internal administrative boundaries, the names of administrative units, the status of towns and relations between local and state levels of authority.
Čačak’s position in different territorial divisions shows that administrative status was not merely a formal issue. When the town held the status of a district, county or regional center, it had greater institutional weight, more administrative functions, stronger economic potential and a clearer place in Serbia’s urban network. When it lost such status, its position in relation to other towns weakened.
The article shows that territorial divisions depended on state centralization, political decisions, legal reforms, military and security needs, economic policy, demography and local initiatives. In this process, Čačak moved through different administrative roles: from a local and district center to a town that had to struggle for regional status.
Particular importance is given to competition among towns. Internal boundaries did not only divide space; they also created centers, peripheries, administrative hierarchies and symbolic orders. For that reason, the territorial position of Čačak was simultaneously a question of local administration, urban development, political power and collective perceptions of the town’s significance.
Through the case of Čačak, the article contributes to the understanding of local modernity in Serbia. The history of internal boundaries shows how the modern state was built through the administrative organization of space, and how individual towns, depending on their position within that system, could advance, stagnate or lose part of their earlier significance.
Чачак; насеље; срез; капетанија; нахија; округ; област; регион; град; статус насеља; самоуправа; државна управа; локална модерност; територијална подела Србије.
Čačak; settlement; county; captaincy; nahiya; district; oblast; region; town; settlement status; self-government; state administration; local modernity; territorial division of Serbia.
Српски облик цитирања:
Тимотијевић, Милош. „У лавиринту унутрашњих граница: положај Чачка у територијалној подели Србије 1804–2009. године.” Зборник радова Народног музеја 38 (2008): 233–284. DOI: 10.5281/zenodo.20595403.
English citation form:
Timotijević, Miloš. “In the Labyrinth within Internal Boundaries: Location of Čačak in the Territorial Division of Serbia, 1804–2009.” Journal of the National Museum in Čačak 38 (2008): 233–284. DOI: 10.5281/zenodo.20595403.
Ова страница служи као приступна страна за научни чланак и као машински читљив библиографски чвор. Садржи библиографске податке, DOI, ISSN, Zenodo репозиторијумску верзију, спољашње идентификаторе, доступне верзије, истраживачки кластер, истраживачки фокус, методолошки оквир, сажетак, теме, кључне речи и предлог цитирања.
This page serves as a landing page for a scholarly article and as a machine-readable bibliographic node. It contains bibliographic data, DOI, ISSN, the Zenodo repository version, external identifiers, available versions, research cluster, research focus, methodological framework, abstracts, topics, keywords and suggested citation forms.