Мирослав Јовановић и друштвена историја
Библиографски подаци / Bibliographic Information
Напомена о библиографском нивоу / Bibliographic Level Note
Ова приступна страна односи се на поглавље / поговор „Мирослав Јовановић и друштвена историја”, објављен у књизи Мирослава Јовановића Језик и друштвена историја. Против Вука. ISBN, COBISS, LCCN и OCLC подаци односе се на целу књигу у којој је поговор објављен.
This landing page refers to the chapter / afterword “Miroslav Jovanović and Social History,” published in Miroslav Jovanović’s book Language and Social History: Against Vuk. ISBN, COBISS, LCCN, and OCLC identifiers refer to the complete book in which the afterword was published.
Спољашњи идентификатори и линкови / External Identifiers and Links
- Wikidata chapter item / Wikidata ставка за поглавље: Q138872140
- Wikidata book item / Wikidata ставка за књигу: Q138871992
- COBISS record / COBISS запис: COBISS.SR-ID 74423561
- Library of Congress / Конгресна библиотека: LCCN 2024395588
- OCLC identifier / OCLC идентификатор: 1461742935
- Publisher page / Страница издавача: Службени гласник / Službeni glasnik
- ISBN-13: 978-86-519-2868-3
Доступна верзија / Available Version
Academia.edu:
Academia.edu — Мирослав Јовановић и друштвена историја
Поглавље / поговор доступан је на Academia.edu.
The chapter / afterword is available on Academia.edu.
Истраживачки фокус / Research Focus
Поговор „Мирослав Јовановић и друштвена историја” анализира историографски значај Мирослава Јовановића као једног од важних представника друштвене и културне историје у савременој српској историографији. Текст није класична биографска белешка, већ интерпретативни осврт на његов научни рад, методолошка полазишта и место у преобликовању историографских интересовања после касног XX века.
У средишту пажње је Јовановићево настојање да се историографија помери од уског оквира политичке, дипломатске и војне историје ка проучавању друштва, културе, свакодневице, идеја, језика, интелектуалних елита и јавних представа о прошлости.
Посебна пажња посвећена је књизи Језик и друштвена историја. Против Вука, у којој је полемика о српском књижевном језику постављена као друштвеноисторијски проблем. Језик се ту посматра као једна од важних структура српске друштвене историје, а не само као предмет филологије.
The afterword “Miroslav Jovanović and Social History” examines Miroslav Jovanović as one of the key figures in the development of social and cultural history in contemporary Serbian historiography. It is not a conventional biographical note, but an interpretive assessment of his scholarship, methodological orientation, and role in reshaping historical inquiry after the late twentieth century.
The text focuses on Jovanović’s effort to move historiography beyond the narrow frameworks of political, diplomatic, and military history toward the study of society, culture, everyday life, ideas, language, intellectual elites, and public representations of the past.
Particular attention is given to Language and Social History: Against Vuk, in which the debate on the Serbian literary language is treated as a social-historical problem. Language is understood as one of the important structures of Serbian social history, not merely as a subject of philology.
Методолошки оквир / Methodological Framework
Текст је заснован на историографској анализи Јовановићевог научног опуса и његовог места у развоју савремене српске историографије. У први план постављају се његова методолошка усмерења, институционалне иницијативе, критика позитивистичког и догађајног разумевања прошлости и настојање да се историја повеже са концептима емпиријске друштвене науке.
Друштвена историја код Јовановића није схваћена као пуко допуњавање политичке историје, већ као другачији начин постављања питања о прошлости: о структурама, процесима, социјалним групама, културним представама, свакодневици, идејама и механизмима дугог трајања.
The text is based on a historiographical analysis of Jovanović’s scholarly work and his place in contemporary Serbian historiography. It emphasizes his methodological orientation, institutional initiatives, criticism of positivist and event-centered history, and his effort to connect history with the conceptual framework of empirical social science.
In Jovanović’s work, social history is not understood as a mere supplement to political history, but as a different way of asking questions about the past: about structures, processes, social groups, cultural representations, everyday life, ideas, and long-term mechanisms of historical change.
Структура и садржајни оквир / Structure and Thematic Scope
- научни и институционални рад Мирослава Јовановића / Miroslav Jovanović’s scholarly and institutional work
- допринос друштвеној и културној историји / contribution to social and cultural history
- критичко преиспитивање традиционалне историографије / critical reassessment of traditional historiography
- језик као друштвеноисторијски проблем / language as a social-historical problem
- национални митови, интелектуалне елите и јавне употребе историје / national myths, intellectual elites, and public uses of history
Апстракт
Поговор „Мирослав Јовановић и друштвена историја” анализира научни значај Мирослава Јовановића у развоју савремене српске историографије, посебно у области друштвене и културне историје. Текст полази од Јовановићевог настојања да се историјска наука усмери ка проучавању друштва, културе, свакодневице, идеја, језика, менталитета и јавних представа о прошлости.
Посебна пажња посвећена је књизи Језик и друштвена историја. Против Вука, у којој је расправа о српском књижевном језику постављена као друштвеноисторијски проблем. У том приступу језик није само средство комуникације нити предмет филологије, већ структура кроз коју се могу разумети друштвене поделе, културни модели, елите, традиције, модернизација, национална идеологија и стереотипи.
Текст показује да је Јовановићев значај у српској историографији двострук: био је истраживач конкретних историјских тема, али и аутор који је отворио питања о томе шта историографија проучава, како објашњава прошлост и како се односи према митовима, стереотипима и јавним употребама историје.
Abstract
The afterword “Miroslav Jovanović and Social History” analyzes the scholarly significance of Miroslav Jovanović in the development of contemporary Serbian historiography, especially in the fields of social and cultural history. It focuses on Jovanović’s effort to direct historical scholarship toward the study of society, culture, everyday life, ideas, language, mentalities, and public representations of the past.
Particular attention is given to Language and Social History: Against Vuk, in which the debate on the Serbian literary language is treated as a social-historical problem. In this approach, language is not only a means of communication or a subject of philology, but a structure through which social divisions, cultural models, elites, traditions, modernization, national ideology, and stereotypes can be understood.
The text shows that Jovanović’s importance in Serbian historiography is twofold: he was a researcher of concrete historical topics, but also an author who raised broader questions about what historiography studies, how it explains the past, and how it deals with myths, stereotypes, and public uses of history.
Анализиране теме / Topics Discussed
- Мирослав Јовановић / Miroslav Jovanović
- друштвена историја / social history
- културна историја / cultural history
- историографија / historiography
- српска историографија / Serbian historiography
- историја идеја / intellectual history
- теорија историје / theory of history
- језик и друштво / language and society
- социолингвистика / sociolinguistics
- Вук Караџић / Vuk Karadžić
- полемика о српском књижевном језику / debate on the Serbian literary language
- језичка стандардизација / language standardization
- национална идеологија / national ideology
- интелектуалне елите / intellectual elites
- историографски митови / historiographical myths
- стереотипи / stereotypes
- модернизација / modernization
- јавна употреба историје / public uses of history
Кључне речи / Keywords
Мирослав Јовановић; друштвена историја; културна историја; историографија; српска историографија; историја идеја; теорија историје; језик и друштво; социолингвистика; Вук Караџић; полемика о српском књижевном језику; језичка стандардизација; национална идеологија; интелектуалне елите; историографски митови; стереотипи; модернизација; јавна употреба историје
Miroslav Jovanović; social history; cultural history; historiography; Serbian historiography; intellectual history; theory of history; language and society; sociolinguistics; Vuk Karadžić; debate on the Serbian literary language; language standardization; national ideology; intellectual elites; historiographical myths; stereotypes; modernization; public uses of history
Предлог цитирања / Suggested Citation
Српски облик цитирања:
Тимотијевић, Милош. „Мирослав Јовановић и друштвена историја.” У: Мирослав Јовановић, Језик и друштвена историја. Против Вука, 541–555. Београд: Службени гласник, 2022.
English citation form:
Timotijević, Miloš. “Miroslav Jovanović and Social History.” In Miroslav Jovanović, Language and Social History: Against Vuk, 541–555. Belgrade: Službeni glasnik, 2022.
Напомена / Note
Ова страница служи као приступна страна за поглавље / поговор у књизи и као машински читљив библиографски чвор. Садржи основне податке о раду, податке о књизи у којој је објављен, спољашње идентификаторе, линк ка доступној верзији рада, истраживачки фокус, методолошки оквир, апстракт, кључне теме и предлог цитирања.
This page serves as a landing page for a book chapter / afterword and as a machine-readable bibliographic node. It contains basic information about the work, data on the book in which it was published, external identifiers, a link to the available version of the text, research focus, methodological framework, abstracts, key topics, and suggested citation forms.