Филип Лонгворт, Стварање Источне Европе: од преисторије до посткомунизма
Милош Тимотијевић, „[Приказ књиге] Упокојавање вампира или историја као ’проклетство’
Источне Европе – Филип Лонгворт, Стварање Источне Европе: од преисторије до посткомунизма
(Београд: Clio, 2002)”, Art 032 6 (Чачак, 2002), 42–44.
ISSN 1451-0197
Приказ Лонгвортове књиге у ову целину уводи шири оквир Источне Европе. Књига припада оним
синтезама које дуго трајање једног простора повезују са историјом граница, царстава, народа и
представа које су Запад и Исток стварали једни о другима.
The review of Longworth’s book introduces the broader framework of Eastern Europe into this section.
The book belongs to the type of synthesis that connects the long history of a region with the history of
borders, empires, peoples, and the images that West and East created of one another.
Зоран Милутиновић, Преболевање Европе: конструкција Европе у српској култури
Милош Тимотијевић, „[Приказ књиге] Зоран Милутиновић,
Преболевање Европе: конструкција Европе у српској култури
(Београд: Геопоетика, 2023)”, Наша прошлост 22 (2023), 179–181.
Приказ Милутиновићеве књиге полази од имагологије као начина да се разумеју представе о Европи
у српској култури. Иако је Преболевање Европе пре свега књига из историје књижевности,
у приказу је наглашено да она има значај и за друштвену и политичку историју Србије. Разлог је у томе
што се кроз тумачење књижевних и интелектуалних текстова прате промене културне самосвести, однос
према модернизацији, осећај припадности Европи и отпор према европоцентричним представама. Књига
анализира ставове низа српских аутора о Европи, од Исидоре Секулић, Јована Скерлића, Јована Цвијића,
Милоша Ђурића, Владимира Вујића и Милоша Црњанског, до Николаја Велимировића, Димитрија Митриновића,
Растка Петровића, Иве Андрића и Станислава Винавера. У приказу је посебно истакнуто да ова књига може
да послужи као поуздана теоријска основа за нова имаголошка истраживања, у којима се књижевност користи
као историјски извор.
The review of Milutinović’s book starts from imagology as a way of understanding representations of Europe
in Serbian culture. Although Getting Over Europe is primarily a work of literary history, the review stresses
its importance for the social and political history of Serbia as well. Through the interpretation of literary and
intellectual texts, the book follows changes in cultural self-awareness, attitudes toward modernization, the sense
of belonging to Europe, and resistance to Eurocentric representations. It analyses the views of a range of Serbian
authors on Europe, from Isidora Sekulić, Jovan Skerlić, Jovan Cvijić, Miloš Đurić, Vladimir Vujić, and Miloš Crnjanski
to Nikolaj Velimirović, Dimitrije Mitrinović, Rastko Petrović, Ivo Andrić, and Stanislav Vinaver. The review particularly
emphasizes that the book can serve as a reliable theoretical basis for further imagological research in which literature is
used as a historical source.