Р. Трипковић, Р. Недовић, М. Мандић, Командант Мандић
Милош Тимотијевић, “[Prikaz knjige] R. Tripković, R. Nedović, M. Mandić,
Komandant Mandić (Čačak: Narodni muzej, 2000)”,
Istorija 20. veka 2 (2001), 159–160.
ISSN 0352-3160
COBISS.SR-ID 161703948
Приказ књиге Командант Мандић отвара питање ратне биографије једног партизанског команданта
и начина на који се такве личности представљају у завичајној и музејској историографији. Вредност оваквих
издања није само у реконструкцији једног животног пута, већ и у грађи, именима, сведочењима и локалном
памћењу које чувају. Кроз биографију ратног актера појављују се шира питања: однос локалне средине према
рату, место појединца у покрету отпора и начин на који се после више деценија пише о људима чији је живот
био везан за оружану борбу, идеологију и сећање.
The review of Commander Mandić opens the question of the wartime biography of a Partisan commander
and the way such figures are presented in local and museum historiography. The value of such publications lies
not only in the reconstruction of one life, but also in the documents, names, testimonies, and local memory they preserve.
Through the biography of a wartime actor, broader questions emerge: the relationship between local communities and war,
the place of the individual within the resistance movement, and the ways in which people whose lives were tied to armed struggle,
ideology, and memory are written about decades later.
Коста Николић, Страх и нада у Србији 1941–1945: свакодневни живот под окупацијом
Милош Тимотијевић, „[Приказ књиге] Коста Николић,
Страх и нада у Србији 1941–1945: свакодневни живот под окупацијом
(Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2002)”,
Зборник Музеја рудничко-таковског краја 2 (2003), 147–151.
ISSN 1820-0001
Николићева књига помера историју окупације из простора великих војних, политичких и дипломатских тема
ка свакодневици. У средишту више нису само фронтови, команде и идеолошки програми, већ страх, преживљавање,
несташице, бонови, црна берза, град и село под притиском, окупациони терор и морална неодређеност живота у рату.
Приказ препознаје тај заокрет као важан: Други светски рат се не чита само кроз херојску фигуру борца, него и кроз
живот обичних људи који су покушавали да опстану у свету принуде, глади, пропаганде, насиља и несигурности. Зато ова
књига отвара простор за историју окупације која није само историја власти и отпора, већ и историја страха, слабости,
прилагођавања и наде.
Nikolić’s book shifts the history of occupation away from major military, political, and diplomatic themes toward everyday life.
At its centre are not only fronts, commands, and ideological programmes, but fear, survival, shortages, ration cards, the black market,
town and countryside under pressure, occupation terror, and the moral uncertainty of life in wartime. The review recognizes this shift
as important: the Second World War is not read only through the heroic figure of the fighter, but also through the lives of ordinary people
trying to survive in a world of coercion, hunger, propaganda, violence, and insecurity. The book therefore opens space for a history of occupation
that is not only a history of power and resistance, but also a history of fear, weakness, adaptation, and hope.
Раде Ристановић, Београдски равногорци: Југословенска војска у отаџбини и Равногорски покрет у окупираном Београду 1941–1944
Милош Тимотијевић, „[Приказ књиге] Раде Ристановић,
Београдски равногорци (Београд: Институт за савремену историју, 2020)”,
Војноисторијски гласник 2 (2020), 284–287.
ISSN 0042-8442
Ристановићева монографија о деловању илегалне организације ЈВуО у окупираном Београду означена је као први релевантан
рад посвећен овој теми. Њен значај је у томе што једно дуго идеолошки затворено питање изводи из поља поједностављених осуда,
популарне културе и накнадних политичких тумачења. Окупирани Београд у књизи није само позорница рата, већ сложен урбани простор
у коме се укрштају окупациони апарат, колаборационистичке структуре, илегални рад, конспирација, обавештајне мреже и свакодневни страх.
Приказ посебно истиче да ова књига попуњава једну велику празнину у српској историографији о Другом светском рату: равногорски покрет
у престоници посматра као историјски проблем, а не као унапред задату идеолошку ознаку.
Ristanović’s monograph on the activities of the illegal organization of the Yugoslav Army in the Homeland in occupied Belgrade is presented as
the first relevant study devoted to this subject. Its importance lies in the fact that it moves a long ideologically restricted topic away from simplified
condemnations, popular culture, and later political interpretations. Occupied Belgrade is not merely a wartime stage in the book, but a complex urban space
in which the occupation apparatus, collaborationist structures, illegal work, conspiracy, intelligence networks, and everyday fear intersected. The review
stresses that the book fills a major gap in Serbian historiography on the Second World War: it treats the Ravna Gora movement in the capital as a historical problem,
not as a predetermined ideological label.
Дејан Ђерић, Сломљена крила Златибора
Милош Тимотијевић, „[Приказ књиге] Дејан Ђерић,
Сломљена крила Златибора (Ужице: Историјски архив, 2020)”,
Историјска баштина 30 (2021), 285–288.
ISSN 0352-2822
Ђерићева књига не припада корпусу академске историографије, али се у приказу препознаје као важна публикација о теми коју професионални историчари
нису довољно истраживали. У њеном средишту је спасавање и евакуација америчких посада које су се 1944. године нашле на ширем подручју Златибора и Ужица,
у околностима промене савезничке политике према ЈВуО. Вредност књиге је у прикупљеној грађи: фотографијама, приватним архивама, америчким извештајима о
обореним авионима, изјавама авијатичара и локалним сведочењима. Истовремено, приказ задржава критичку дистанцу према ауторовом полазишту, обликованом снажним
равногорским и монархистичким оквиром. Управо зато ова књига има двоструку вредност: чува грађу о конкретним евакуацијама, али и показује како се Мисија Халјард
у јавном простору обликовала као део „скривене историје” и обновљеног ратног памћења.
Đerić’s book does not belong to the corpus of academic historiography, but the review recognizes it as an important publication on a topic that professional historians
have not studied sufficiently. Its focus is on the rescue and evacuation of American aircrews who found themselves in the wider area of Zlatibor and Užice in 1944, at a time
when Allied policy toward the Yugoslav Army in the Homeland was changing. The book’s value lies in the material collected: photographs, private archives, American reports
on downed aircraft, statements by airmen, and local testimonies. At the same time, the review maintains a critical distance from the author’s standpoint, shaped by a strong
Ravna Gora and monarchist framework. The book therefore has a double value: it preserves material on specific evacuations, while also showing how the Halyard Mission entered
public space as part of a “hidden history” and renewed wartime memory.
Зоран А. Живановић, Мисија Халјард у Свилеуви
Милош Тимотијевић, „[Приказ књиге] Зоран А. Живановић,
Мисија Халјард у Свилеуви (Коцељева: Завичајни музеј, 2020)”,
Годишњак села Свилеуве 9 (2021), 210–215.
ISSN 1451-6187
Приказ Живановићеве књиге смешта Мисију Халјард у локални оквир Свилеуве, али без свођења теме на завичајну хронику. Евакуација савезничких авијатичара
дуго је живела између породичног памћења, локалних предања, публицистике и спорог уласка у професионалну историографију. Живановићев рад је значајан зато
што један притајен, потискиван и често идеолошки оптерећен догађај враћа у колективну свест на основу шире документације: домаће и стране литературе,
америчких извештаја, сведочанстава, фотографија и реконструкције локалних актера. У том смислу, Свилеува није само једно место евакуације, већ пример како
се велика савезничка операција разумева кроз село, породице, импровизовани аеродром, локалне помагаче и биографије пилота који су се нашли на окупираној територији.
The review of Živanović’s book places the Halyard Mission within the local setting of Svileuva, without reducing the subject to a local chronicle. The evacuation of Allied airmen
long existed between family memory, local tradition, public writing, and the slow entry of the topic into professional historiography. Živanović’s work is important because it restores
a suppressed, often ideologically burdened event to collective memory on the basis of broader documentation: domestic and foreign literature, American reports, testimonies, photographs,
and the reconstruction of local actors. In this sense, Svileuva is not merely one evacuation site, but an example of how a major Allied operation can be understood through a village,
families, an improvised airfield, local helpers, and the biographies of pilots who found themselves in occupied territory.