Прикази књига о распаду Југославије, националним питањима, политичкој кризи,
Босни и Херцеговини, ратовима деведесетих и постјугословенском простору.
Book reviews on the dissolution of Yugoslavia, national questions, political crisis,
Bosnia and Herzegovina, the wars of the 1990s and the post-Yugoslav space.
У средишту нису само библиографски подаци о објављеним приказима, већ критичко читање
књига које су покушале да једну од најосетљивијих тема савремене српске и југословенске
историје изведу из простора публицистике, мемоаристике и политичке полемике у поље
историографског истраживања.
The focus is not only on bibliographic information, but on critical notes on books that
brought one of the most sensitive topics of modern Serbian and Yugoslav history from
journalism, memoir writing and political polemics into the field of historiographical research.
Коста Николић, Југославија, последњи дани: 1989–1992. Књ. 1: Сви Срби у једној држави
Милош Тимотијевић, “[Prikaz knjige] Kosta Nikolić,
Jugoslavija, poslednji dani 1989–1992. Knj. 1: Svi Srbi u jednoj državi
(Beograd: Službeni glasnik, 2018)”, Istorija 20. veka 1 (2019), 234–236.
ISSN 0352-3160
У првом тому трокњижја Југославија, последњи дани: 1989–1992, под насловом
Сви Срби у једној држави, Коста Николић улази у тему која је, упркос свом значају,
дуго остајала на ободу српске професионалне историографије. Распад Југославије,
догађај са дубоким последицама по читав регион, најчешће су тумачили политиколози,
социолози, правници, новинари и сами учесници збивања, док су историчари углавном
остајали по страни. Вредност Николићеве књиге је у настојању да се тај простор врати
историографији: без апологије српске политике, али и без прихватања поједностављених
објашњења која југословенску кризу своде на Србију и Слободана Милошевића као
„лаку мету”. Ослањајући се на обимну грађу Хашког трибунала, аутор настоји да
реконструише деловање главних актера и да питања суверенитета, републичких граница
и права на самоопредељење постави у конкретан историјски контекст.
In the first volume of his trilogy, Kosta Nikolić addressed a topic that, despite its importance,
had long remained on the margins of Serbian professional historiography. The dissolution of
Yugoslavia had usually been interpreted by political scientists, sociologists, lawyers, journalists
and participants in the events themselves. The value of Nikolić’s book lies in its attempt to return
the subject to historiography: without apologetics for Serbian policy, but also without simplified
explanations that reduce the Yugoslav crisis to Serbia and Slobodan Milošević as an easy target.
Коста Николић, Југославија, последњи дани: 1989–1992. Књ. 2: Људи мржње, земља смрти
Милош Тимотијевић, “[Prikaz knjige] Kosta Nikolić,
Jugoslavija, poslednji dani 1989–1992. Knj. 2
(Beograd: Službeni glasnik, 2020)”, Istorija 20. veka 1 (2021), 242–245.
ISSN 0352-3160
Други том, Људи мржње, земља смрти, води читаоца из политичког распада у
простор отвореног рата. У средишту су Словенија и Хрватска 1991. године, али је тежиште
књиге пре свега на Београду, Србији, ЈНА и политичко-војним представама које су ратни
расплет учиниле не само могућим него и све разорнијим. Николић показује како су нејасно
постављени национални циљеви, вера у силу, потцењивање међународног окружења и
пропагандно самозаваравање водили ка поразним последицама. Посебна вредност књиге
је у томе што не избегава најтеже теме: Вуковар, Овчару, паравојне формације, улогу
Жељка Ражнатовића Аркана, медијску производњу мржње и моралну цену политике која
није умела да изађе из логике оружја. Зато овај том није само реконструкција ратне
1991. године, већ и студија о разарању политичког разума.
The second volume moves from political disintegration into open war. Its main focus is on
Slovenia and Croatia in 1991, but the book primarily examines Belgrade, Serbia, the Yugoslav
People’s Army and the political-military assumptions that made the war not only possible,
but increasingly destructive. Nikolić does not avoid the most difficult subjects: Vukovar,
Ovčara, paramilitary formations, Željko Ražnatović Arkan, the media production of hatred
and the moral cost of a policy unable to move beyond the logic of arms.
Петар Ристановић, Илузија моћи: српски критички интелектуалци и комунистички режим
Милош Тимотијевић, „[Приказ књиге] Петар Ристановић,
Илузија моћи (Београд: Фондација „Александар Невски”; ИП „Принцип”, 2020)”,
Токови историје 2 (2021), 283–287.
ISSN 0354-6497
Ристановићева Илузија моћи враћа расправу о српским критичким интелектуалцима
у простор позне социјалистичке Југославије, пре него што су њихови ставови накнадно
учитани у поједностављене приче о кривици за национализам и распад заједничке државе.
Књига прати однос интелектуалаца и комунистичког режима, њихово деловање у ограниченом
јавном простору, као и место косовског питања у обликовању критичке мисли од краја
шездесетих до краја осамдесетих година. Њена вредност није у томе што објашњава сам
ратни расплет, већ што показује идејне и политичке претпоставке кризе: страх режима
од критике, сужене границе јавности и несразмеру између снаге интелектуалне речи и
стварне политичке моћи.
Ristanović’s Illusion of Power returns the discussion of Serbian critical intellectuals
to the world of late socialist Yugoslavia, before their views were later absorbed into simplified
accounts of guilt for nationalism and the dissolution of the common state. The book follows
the relationship between intellectuals and the communist regime, their activity within a restricted
public sphere, and the place of the Kosovo question in shaping critical thought from the late
1960s to the late 1980s.
Коста Николић, Југославија, последњи дани: 1989–1992. Књ. 3: Разарање државе, стварање држава
Милош Тимотијевић, „[Приказ књиге] Коста Николић,
Југославија, последњи дани 1989–1992. Књ. 3
(Београд: Службени гласник, 2022)”, Наша прошлост 22 (2023), 176–178.
ISSN 0550-4317
Трећа књига Николићевог трокњижја, Разарање државе, стварање држава, затвара
причу започету у претходна два тома. Ако су прве књиге биле усмерене на политичку кризу,
националне програме и ратове у Словенији и Хрватској, овде је снажније истакнута дипломатска
димензија распада. У средишту су политика међународне заједнице, признање сецесионистичких
република, почетак кризе у Босни и Херцеговини и настанак нових државних оквира на рушевинама
Југославије. Тим померањем тежишта књига показује да распад Југославије није био само унутрашњи
обрачун њених република и народа, него и процес у коме су спољни актери, дипломатске одлуке
и признања нових држава суштински обликовали исход. Николићево трокњижје тиме добија облик
целовите реконструкције једног државног слома и рађања постјугословенског поретка.
The third volume of Nikolić’s trilogy closes the narrative begun in the previous two books.
While the earlier volumes focused on political crisis, national programmes and the wars in
Slovenia and Croatia, this one gives greater weight to diplomacy, the international community,
the recognition of secessionist republics, the beginning of the crisis in Bosnia and Herzegovina,
and the emergence of new state frameworks on the ruins of Yugoslavia.
Коста Николић, Босна и Херцеговина 1992–1995. Књ. 1: У име смрти: 1992
Милош Тимотијевић, “[Prikaz knjige] Kosta Nikolić,
Bosna i Hercegovina 1992–1995. Knj. 1
(Novi Sad: Akademska knjiga, 2024)”, Istorija 20. veka 2 (2025), 568–570.
ISSN 0352-3160
Прва књига Николићеве трилогије о Босни и Херцеговини, У име смрти: 1992,
наставља истраживање тамо где је распад Југославије прерастао у најтежи рат на
постјугословенском простору. У приказу је посебно истакнуто да српска историографија,
упркос богатој традицији политичке и војне историје, дуго није систематски улазила у
тему рата у Босни и Херцеговини. Николићев приступ је тежак управо зато што не тражи
једноставна објашњења. Рат се не своди на кривицу једне стране, али се не ублажава ни
размера насиља, злочина, етничког чишћења и национално-верског фанатизма. Књига је
заснована на обимној документацији Хашког трибунала и других међународних архива,
али њена вредност није само у грађи. Она покушава да покаже како се распад државе,
екстремни политички програми, локално безвлашће, паравојне групе и „стихија гомиле”
претварају у историјску стварност рата.
The first volume of Nikolić’s trilogy on Bosnia and Herzegovina continues his research at
the point where the dissolution of Yugoslavia turned into the most devastating war in the
post-Yugoslav space. The book does not reduce the war to the guilt of one side, nor does it
soften the scale of violence, crimes, ethnic cleansing and national-religious fanaticism.
Its value lies not only in the documentation used, but in its attempt to show how state collapse,
extreme political programmes, local lawlessness and paramilitary groups became the reality of war.
Коста Николић, Босна и Херцеговина 1992–1995. Књ. 2: Потрага за миром: 1993–1994
Милош Тимотијевић, “[Prikaz knjige] Kosta Nikolić,
Bosna i Hercegovina 1992–1995. Knj. 2
(Novi Sad: Akademska knjiga, 2025)”, Savremena istorija 1 (2026), 259–261.
ISSN 3122-7759
Други том, Потрага за миром: 1993–1994, приказује фазу у којој се рат у Босни
и Херцеговини, после почетног распада, хаоса и стихијског насиља, претвара у сложен
сплет војних операција, мировних планова, дипломатских притисака и политичког
исцрпљивања. Николић наставља да пише ослањајући се на огромну документарну основу:
грађу Хашког трибунала, међународне архиве, записнике и стенограме политичких органа.
Та документа, међутим, нису употребљена као средство оправдавања било ког актера,
него као начин да се покаже сурова логика рата и цена политичких одлука. У средишту су
изолација Републике Српске, улога међународне заједнице, Маркале, интервенција НАТО-а,
стварање хрватско-муслиманског савеза и постепено сазнање да се из рата мора тражити
излаз. Управо због уздржаног, документарног поступка, књига снажно показује размере
политичке, војне и моралне катастрофе рата.
The second volume presents the phase in which the war in Bosnia and Herzegovina, after
the initial collapse, chaos and spontaneous violence, became a complex web of military
operations, peace plans, diplomatic pressure and political exhaustion. Nikolić again relies
on extensive documentation, not to justify any actor, but to show the harsh logic of war and
the cost of political decisions. Precisely because of its restrained, documentary method,
the book strongly reveals the political, military and moral catastrophe of the war.