Коста Ст. Павловић, Дневник: 1930–1932
Милош Тимотијевић, „[Приказ књиге] Коста Ст. Павловић,
Дневник: 1930–1932, прир. Срђан Мићић, Наташа Милићевић
(Београд: Историјски архив Београда; Институт за новију историју Србије, 2020)”,
Токови историје 3 (2020), 314–316.
ISSN 0354-6497
ISSN 2560-547X
Приказ Дневника Косте Ст. Павловића полази од вредности дневничких бележака као извора
за политичку и дипломатску историју Југославије почетком тридесетих година XX века. Павловић је
као секретар Војислава Маринковића био близу државних и дипломатских послова, па његове белешке
доносе податке о Министарству иностраних послова, влади, политичарима, дипломатама, путовањима,
пријемима и неформалним разговорима. Приказ истиче и рад приређивача: уводну студију о диктатури
краља Александра и спољној политици Краљевине Југославије, обимне напомене, биографска објашњења
и приложена документа. Због тога ова књига није само објављени дневник једног сведока, већ извор за
разумевање политичког, дипломатског и друштвеног света међуратне Југославије.
The review of Kosta St. Pavlović’s Diary starts from the value of diary notes as a source for the
political and diplomatic history of Yugoslavia in the early 1930s. As secretary to Vojislav Marinković,
Pavlović was close to state and diplomatic affairs, and his notes provide information on the Ministry of Foreign Affairs,
the government, politicians, diplomats, travels, receptions, and informal conversations. The review also emphasizes the work
of the editors: the introductory study on King Alexander’s dictatorship and the foreign policy of the Kingdom of Yugoslavia,
extensive notes, biographical explanations, and appended documents. The book is therefore not merely the published diary of
one witness, but a source for understanding the political, diplomatic, and social world of interwar Yugoslavia.
Владимир Димитријевић, Из епа у филм: књижевни критичар Владимир Вујић
Милош М. Тимотијевић, „Владимир Вујић, заборављени стваралац: [Приказ књиге]
Владимир Димитријевић, Из епа у филм: књижевни критичар Владимир Вујић
(Краљево: Народна библиотека ‘Стефан Првовенчани’, 2019)”,
Зборник Матице српске за књижевност и језик LXIX, 1 (2021), 287–290.
ISSN 0543-1220
Приказ Димитријевићеве књиге враћа у видокруг Владимира Вујића, књижевног критичара,
полемичара и интелектуалца чије је дело после 1945. дуго било потиснуто из културног памћења.
Књига Вујића не представља само као заборављеног писца, већ као фигуру кроз коју се могу пратити
међуратне расправе о књижевности, култури, Европи, јужнословенству, модерности и идеологији.
У приказу је наглашено да Димитријевић његово дело посматра у више равни: у односу према Шпенглеру,
неохуманистима, српској књижевној традицији, модернистима, социјалној литератури и идеји јужнословенске
културне самосвојности. Вујић припада „књижевној десници”, али није сведен на једноставан лик конзервативног
критичара. Зато је овај приказ важан за разумевање међуратне интелектуалне сцене, у којој су књижевност,
идеологија и културна политика биле тесно повезане.
The review of Dimitrijević’s book brings Vladimir Vujić back into view as a literary critic, polemicist, and intellectual
whose work was long suppressed from cultural memory after 1945. The book does not present Vujić simply as a forgotten writer,
but as a figure through whom interwar debates on literature, culture, Europe, South Slavism, modernity, and ideology can be followed.
The review stresses that Dimitrijević examines Vujić’s work on several levels: in relation to Spengler, the neo-humanists, Serbian literary tradition,
modernists, social literature, and the idea of South Slavic cultural distinctiveness. Vujić belonged to the “literary right”, but he is not reduced to
the simple figure of a conservative critic. The review is therefore important for understanding the interwar intellectual scene, where literature,
ideology, and cultural politics were closely intertwined.