Како је Чачак постао град кошарке 1945–1969

Прикази и стручна рецепција / Reviews and Scholarly Reception

Награде и признања / Awards and Honours

Истраживачки фокус / Research Focus

Монографија Како је Чачак постао град кошарке 1945–1969: спорт и идентитет анализира настанак, развој и симболичко учвршћивање кошарке као једног од најважнијих елемената урбаног идентитета Чачка у првим деценијама после Другог светског рата. Кошарка се не посматра само као спортска дисциплина, већ као друштвена пракса кроз коју су се обликовали локална припадност, градски понос, модерни стил живота и представа о Чачку као посебној урбаној средини.

У средишту истраживања налази се питање како је Чачак, град средње величине у унутрашњости Србије, постао препознат као „град кошарке”. Одговор није сведен на спортске резултате, иако су они били важни. Књига показује да је тај идентитет настајао у споју игре, такмичења, локалне штампе, школских и градских институција, ентузијазма појединаца, рада клубова, публике, градског ривалства, слободног времена и ширих процеса социјалистичке модернизације.

Кошарка је у књизи представљена и као део новог урбаног стила живота. Терени, утакмице, тренинзи, школска дворишта, дружења, навијање, локална штампа и приче о играчима стварали су нову свакодневицу младих у Чачку. Спорт је тако постао један од начина да се модерност живи, а не само да се о њој говори.

Појмови хабитуса и дистинкције користе се да би се објаснило како кошарка није била само спортска активност, већ и начин стицања навика, укуса, угледа, друштвене видљивости и локалног самопоуздања. Кроз кошарку су се обликовали посебни обрасци понашања, стилови живота, представе о успеху и осећај разлике у односу на друге градове и спортске средине.

Трећа целина књиге посвећена је биографијама истакнутих кошаркаша и актера чачанске кошарке. Биографије нису додате као прилог, већ као важан аналитички део студије. Кроз породично порекло, образовање, друштвени статус, професионалне каријере, спортске успехе и мреже пријатељства и угледа, књига показује како су појединци стварали кошаркашки идентитет Чачка, али и како је кошарка обликовала њихове личне и друштвене идентитете.

Посебно место међу тим биографијама има Драган Кићановић, један од најзначајнијих југословенских и европских кошаркаша, члан FIBA Hall of Fame. Његов пример показује како је локална чачанска кошаркашка култура могла да произведе играча међународног реномеа и повеже локалну спортску средину са југословенском и светском кошарком.

The monograph How Čačak Became the City of Basketball, 1945–1969: Sport and Identity analyzes the emergence, development, and symbolic consolidation of basketball as one of the key elements of the urban identity of Čačak in the first decades after the Second World War. Basketball is not treated merely as a sport, but as a social practice through which local belonging, civic pride, modern lifestyle, and the image of Čačak as a distinctive urban community were formed.

At the center of the study is the question of how Čačak, a medium-sized town in inland Serbia, became recognized as a “city of basketball.” The answer is not reduced to sporting results, although they were important. The book shows that this identity emerged from the interaction of play, competition, local press, schools and municipal institutions, individual enthusiasm, club activity, spectators, urban rivalries, leisure time, and broader processes of socialist modernization.

Basketball is also presented in the book as part of a new urban lifestyle. Courts, games, training sessions, schoolyards, socializing, spectatorship, the local press, and stories about players created a new everyday life for young people in Čačak. Sport thus became one of the ways in which modernity was lived, not merely discussed.

The concepts of habitus and distinction are used to explain how basketball was not merely a sporting activity, but also a way of acquiring habits, tastes, reputation, social visibility, and local self-confidence. Through basketball, distinctive patterns of behavior, lifestyles, ideas of success, and a sense of difference from other towns and sporting communities were formed.

The third major part of the book is devoted to biographies of prominent basketball players and actors of Čačak basketball. These biographies are not merely an appendix, but an important analytical part of the study. Through family background, education, social status, professional careers, sporting achievements, and networks of friendship and reputation, the book shows how individuals created the basketball identity of Čačak, and how basketball shaped their personal and social identities.

A special place among these biographies belongs to Dragan Kićanović, one of the most important Yugoslav and European basketball players and a member of the FIBA Hall of Fame. His example demonstrates how the local basketball culture of Čačak could produce a player of international stature and connect the local sporting environment with Yugoslav and world basketball.

Теоријски и методолошки оквир / Theoretical and Methodological Framework

Књига је постављена у оквир друштвене и културне историје спорта, урбане историје, социологије спорта, студија локалног идентитета и микроисторије. Уводни део отвара питање игре као културне основе спорта, док се спорт тумачи као модерна форма слободног времена, спектакла, такмичења, друштвене интеграције и симболичког разликовања.

Теоријски оквир укључује појмове града као извора модерног идентитета, модернизације, слободног времена, медијске конструкције спортског значаја, локалне заједнице, хабитуса и дистинкције. Појмови Пјера Бурдијеа користе се прилагођено историјском истраживању: не као апстрактна теоријска схема, већ као средство да се објасни како спорт ствара навике, статус, престиж, укусе, разлике и колективне припадности.

Методолошки, књига спаја анализу структура и процеса са наративном реконструкцијом догађаја. Кошаркашке утакмице, спортски спектакли, локална ривалства, новински извештаји и сећања савременика посматрани су као „микро друштвене драме” у којима се откривају вредности, напетости и облици идентификације једне локалне заједнице.

Основни извори су локална штампа, нарочито Слободни глас и Чачански глас, као и Чачанске новине, Ибарске новости, београдска дневна и спортска штампа, архивска грађа, визуелни материјали и усмена сведочанства. Локална штампа има посебан значај јер није само бележила утакмице, већ је активно учествовала у стварању представе о Чачку као кошаркашком граду.

The book is framed within the social and cultural history of sport, urban history, sociology of sport, studies of local identity, and microhistory. The introductory section opens with play as the cultural basis of sport, while sport is interpreted as a modern form of leisure, spectacle, competition, social integration, and symbolic distinction.

The theoretical framework includes the city as a source of modern identity, modernization, leisure time, media construction of sporting significance, local community, habitus, and distinction. Pierre Bourdieu’s concepts are adapted for historical research: not as an abstract theoretical scheme, but as a tool for explaining how sport produces habits, status, prestige, tastes, differences, and collective belonging.

Methodologically, the book combines the analysis of structures and processes with the narrative reconstruction of events. Basketball games, sporting spectacles, local rivalries, press reports, and memories of contemporaries are treated as “micro social dramas” in which the values, tensions, and forms of identification of a local community become visible.

The main sources are local newspapers, especially Slobodni glas and Čačanski glas, as well as Čačanske novine, Ibarske novosti, Belgrade daily and sports press, archival materials, visual sources, and oral testimonies. The local press is particularly important because it did not merely record games; it actively participated in creating the image of Čačak as a basketball city.

Просторни и хронолошки оквир / Spatial and Chronological Scope

Хронолошки, књига обухвата период од 1945. до 1969. године. Почетна граница је прво успешно организовање играња кошарке у Чачку после Другог светског рата, док је завршна граница покривање „Хале крај Мораве” 1969. године. Тај догађај није само техничка промена, већ симболички прелом: кошарка из летњег, отвореног и сезонског спорта прелази у нови просторни, такмичарски и медијски режим.

Просторно, истраживање је усмерено на Чачак, али се локални развој стално повезује са Србијом, Југославијом и ширим процесима урбанизације и социјалистичке модернизације. Чачак је анализиран као град средње величине у коме се може пратити како спорт постаје носилац локалне модерности, јавне репрезентације и препознатљивог градског идентитета.

Chronologically, the book covers the period from 1945 to 1969. The starting point is the first successful organization of basketball in Čačak after the Second World War, while the endpoint is the covering of the “Hall by the Morava” in 1969. This was not merely a technical change, but a symbolic turning point: basketball moved from an open-air, seasonal sport into a new spatial, competitive, and media regime.

Spatially, the study focuses on Čačak, while constantly linking local development with Serbia, Yugoslavia, and broader processes of urbanization and socialist modernization. Čačak is analyzed as a medium-sized town in which sport became a carrier of local modernity, public representation, and distinctive urban identity.

Структура књиге / Book Structure

Књига је организована у три велике целине.

Прва целина објашњава значај изабране теме, теоријско-методолошку основу истраживања, изворе и литературу. У њој се расправља о игри, спорту, модернизацији, граду, слободном времену, локалном идентитету, медијима, хабитусу, дистинкцији и начину интерпретације истраживања.

Друга целина анализира развој кошарке у Чачку у функцији стварања посебног локалног идентитета. Она прати развој кошарке до краја Другог светског рата, кошарку у Југославији и Чачку после 1945, формирање регионалног кошаркашког центра, преломну 1951. годину, прволигашки статус „Борца”, „кошаркашки рат” са Београдом, градска и регионална ривалства, године чекања, успон Чачка као кошаркашког „велеграда” и потврду кошаркашког квалитета крајем шездесетих година.

Трећа целина, под насловом Град и кошаркаши: биографије, доноси биографије истакнутих личности чачанске кошарке. Избор биографија условљен је генерацијском припадношћу, спортским успесима, утицајем на развој кошарке у Чачку и значајем за друштвени живот града. Биографски део омогућава да се историја спорта повеже са породичним, образовним, професионалним и друштвеним мрежама.

The book is organized into three major parts.

The first part explains the importance of the chosen topic, the theoretical and methodological basis of the research, sources, and literature. It discusses play, sport, modernization, the city, leisure time, local identity, media, habitus, distinction, and the interpretation of the research.

The second part analyzes the development of basketball in Čačak as a factor in the creation of a distinctive local identity. It follows the development of basketball before the end of the Second World War, basketball in Yugoslavia and Čačak after 1945, the formation of a regional basketball center, the turning point of 1951, the first-league status of Borac, the “basketball war” with Belgrade, urban and regional rivalries, the years of waiting, the rise of Čačak as a basketball “metropolis,” and the confirmation of its basketball quality at the end of the 1960s.

The third part, titled The City and the Basketball Players: Biographies, presents biographies of prominent figures of Čačak basketball. The selection was shaped by generational belonging, sporting achievements, influence on the development of basketball in Čačak, and significance for the town’s social life. The biographical section makes it possible to connect the history of sport with family, educational, professional, and social networks.

Апстракт

Монографија Како је Чачак постао град кошарке 1945–1969: спорт и идентитет анализира процес у коме је кошарка постала једно од најважнијих обележја урбаног идентитета Чачка у другој половини XX века. Полазећи од друштвене историје, урбане историје, социологије спорта, теорије игре и микроисторијског приступа, књига показује да спорт није био само облик разоноде или такмичења, већ и средство стварања локалне припадности, јавног престижа и симболичког самопредстављања града.

Истраживање прати период од 1945. до 1969. године, од првих послератних покушаја организовања кошарке у Чачку до покривања „Хале крај Мораве”, када кошарка добија нову просторну, такмичарску и медијску димензију. У том раздобљу Чачак се постепено обликовао као регионални и југословенски препознатљив кошаркашки центар, пре свега кроз рад клубова, школске и градске институције, локалну штампу, спортске ентузијасте, публику и ривалства са Београдом и другим кошаркашким срединама.

Књига посебно анализира везу између модернизације, слободног времена, спорта и стила живота. Кошарка је у Чачку постала део урбане свакодневице, али и начин да се једна локална заједница препозна као модерна, динамична и различита од других средина. Спортски терени, утакмице, навијање, новински извештаји, клубови и спортске биографије заједно су стварали симболичку слику града.

Посебну вредност монографије чини биографски део, у коме су представљене истакнуте личности чачанске кошарке. Те биографије омогућавају да се историја спорта сагледа кроз породичне, образовне, професионалне и друштвене мреже. Књига зато показује не само како су појединци стварали кошаркашки идентитет Чачка, већ и како је сама кошарка утицала на њихов лични углед, друштвени статус и животни пут.

Abstract

The monograph How Čačak Became the City of Basketball, 1945–1969: Sport and Identity analyzes the process through which basketball became one of the most important markers of the urban identity of Čačak in the second half of the twentieth century. Drawing on social history, urban history, sociology of sport, theories of play, and a microhistorical approach, the book shows that sport was not merely a form of entertainment or competition, but also a means of creating local belonging, public prestige, and symbolic self-representation of the town.

The study covers the period from 1945 to 1969, from the first postwar attempts to organize basketball in Čačak to the covering of the “Hall by the Morava,” when basketball acquired a new spatial, competitive, and media dimension. During this period, Čačak gradually became recognized as a regional and Yugoslav basketball center, above all through the work of clubs, schools and municipal institutions, the local press, sporting enthusiasts, spectators, and rivalries with Belgrade and other basketball communities.

The book pays particular attention to the relationship between modernization, leisure time, sport, and lifestyle. In Čačak, basketball became part of urban everyday life, but also a way for a local community to recognize itself as modern, dynamic, and distinct from other environments. Sports grounds, games, spectatorship, newspaper reports, clubs, and sporting biographies together created the symbolic image of the town.

A special value of the monograph lies in its biographical section, which presents prominent figures of Čačak basketball. These biographies make it possible to view the history of sport through family, educational, professional, and social networks. The book therefore shows not only how individuals created the basketball identity of Čačak, but also how basketball shaped their personal reputation, social status, and life trajectories.

Анализиране теме / Topics Discussed

• Чачак / Čačak
• кошарка / basketball
• град кошарке / city of basketball
• КК Борац Чачак / KK Borac Čačak
• Драган Кићановић / Dragan Kićanović
• спорт и идентитет / sport and identity
• урбани идентитет / urban identity
• локални идентитет / local identity
• локална модерност / local modernity
• социјалистичка модернизација / socialist modernization
• Југославија после 1945 / Yugoslavia after 1945
• Србија после 1945 / Serbia after 1945
• спортска култура / sporting culture
• популарна култура / popular culture
• слободно време / leisure time
• игра / play
• спектакл / spectacle
• спортска такмичења / sports competitions
• градско ривалство / urban rivalry
• регионално ривалство / regional rivalry
• кошаркашки рат са Београдом / basketball rivalry with Belgrade
• Хала крај Мораве / Hall by the Morava
• локална штампа / local press
• Чачански глас / Čačanski glas
• Слободни глас / Slobodni glas
• спортски новинари / sports journalists
• спортске биографије / sporting biographies
• хабитус / habitus
• дистинкција / distinction
• социологија спорта / sociology of sport
• урбана историја / urban history
• друштвена историја / social history
• културна историја / cultural history
• микроисторија / microhistory
• социјална антропологија / social anthropology
• публика / spectators
• навијачи / fans
• стил живота / lifestyle
• престиж / prestige
• друштвене мреже / social networks
• омладина / youth
• спортске институције / sporting institutions
• локалне елите / local elites

Кључне речи / Keywords

Чачак; кошарка; град кошарке; КК Борац Чачак; Драган Кићановић; спорт и идентитет; урбани идентитет; локални идентитет; локална модерност; социјалистичка модернизација; Југославија; Србија; спортска култура; популарна култура; слободно време; игра; спектакл; спортска такмичења; градско ривалство; регионално ривалство; кошаркашки рат са Београдом; Хала крај Мораве; локална штампа; Чачански глас; Слободни глас; спортске биографије; хабитус; дистинкција; социологија спорта; урбана историја; друштвена историја; културна историја; микроисторија; социјална антропологија; публика; навијачи; стил живота; престиж; друштвене мреже; омладина

Čačak; basketball; city of basketball; KK Borac Čačak; Dragan Kićanović; sport and identity; urban identity; local identity; local modernity; socialist modernization; Yugoslavia; Serbia; sporting culture; popular culture; leisure time; play; spectacle; sports competitions; urban rivalry; regional rivalry; basketball rivalry with Belgrade; Hall by the Morava; local press; Čačanski glas; Slobodni glas; sporting biographies; habitus; distinction; sociology of sport; urban history; social history; cultural history; microhistory; social anthropology; spectators; fans; lifestyle; prestige; social networks; youth

Предлог цитирања / Suggested Citation

Напомена / Note