Karneval u Guči: Sabor trubača 1961–2004

Истраживачки фокус / Research Focus

Монографија Karneval u Guči: Sabor trubača 1961–2004 анализира Драгачевски сабор трубача у Гучи као друштвени, културни, медијски, политички и антрополошки феномен. Сабор није посматран само као музичка или фолклорна манифестација, већ као масовни ритуал, простор карневалског понашања, јавног показивања идентитета, политичке употребе традиције и медијске производње популарне културе.

Књига полази од питања како је локална манифестација у Драгачеву, настала као покушај оживљавања сеоске трубачке традиције, прерасла у један од најпрепознатљивијих културних симбола Србије. У том процесу Гуча се показује као место где се могу пратити промене српског друштва у другој половини XX века: од социјалистичког опреза према „народном“ и „сеоском“, преко контролисаног фолклоризма и медијске промоције, до постсоцијалистичке политизације, естрадизације, туристичке репрезентације и интернационализације фестивала.

Посебна пажња посвећена је односу званичног програма и незваничног живота Сабора. Званични програм чува форму такмичења трубача, фолклорног наслеђа и локалне културне репрезентације, док незванични део открива карневалску енергију масе: музику, тело, храну, пиће, еротику, претеривање, медијске слике, доласке политичара, јавних личности, естрадних звезда и странаца.

Политичка димензија књиге посебно је важна. Гуча је анализирана као простор политичког маркетинга, доказивања блискости са „народом“, борбе за симболичко присуство и инструментализације традиције. У том оквиру доласци политичара, државних функционера, опозиционих лидера, пословних људи и јавних личности нису споредни детаљи, већ део начина на који је Сабор добијао нова значења.

Књига такође отвара питање популарне културе шире од саме трубачке музике. Гуча је повезана са филмом, телевизијом, естрадом, новокомпонованом народном музиком, ромским трубачким оркестрима, светском музичком сценом, Гораном Бреговићем, Емиром Кустурицом, Бобаном Марковићем и медијским спектаклима каква је била кратка, али симболички снажна посета Лепе Брене хеликоптером. Управо такви догађаји показују како је Сабор прерастао оквир локалног фолклорног такмичења и постао сцена националне и међународне популарне културе.

The monograph Carnival in Guča: Trumpet Festival 1961–2004 analyzes the Dragačevo Trumpet Festival in Guča as a social, cultural, media, political, and anthropological phenomenon. The festival is not treated merely as a musical or folkloric event, but as a mass ritual, a space of carnivalesque behavior, public display of identity, political uses of tradition, and media production of popular culture.

The book asks how a local event in Dragačevo, originally created as an attempt to revive rural trumpet tradition, became one of the most recognizable cultural symbols of Serbia. In this process, Guča appears as a site where broader transformations of Serbian society in the second half of the twentieth century can be observed: from socialist suspicion toward the “folk” and the “rural,” through controlled folklorism and media promotion, to post-socialist politicization, entertainment culture, tourist representation, and internationalization.

Particular attention is given to the relationship between the official program and the unofficial life of the festival. The official program preserves the structure of trumpet competitions, folklore heritage, and local cultural representation, while the unofficial part reveals the carnivalesque energy of the crowd: music, the body, food, drink, eroticism, excess, media images, and the presence of politicians, public figures, entertainment celebrities, and foreign visitors.

The political dimension of the book is especially important. Guča is analyzed as a space of political marketing, the public performance of closeness to “the people,” the struggle for symbolic visibility, and the instrumentalization of tradition. Visits by politicians, state officials, opposition leaders, businessmen, and public figures are therefore not marginal details, but part of the way in which the festival acquired new meanings.

The book also addresses popular culture beyond trumpet music itself. Guča is connected with film, television, entertainment culture, newly composed folk music, Romani trumpet orchestras, the world music scene, Goran Bregović, Emir Kusturica, Boban Marković, and media spectacles such as the brief but symbolically powerful arrival of Lepa Brena by helicopter. Such episodes show how the festival moved beyond the framework of a local folklore competition and became a stage for national and international popular culture.

Методолошки оквир / Methodological Framework

Књига спаја историјску анализу, социјалну историју, културну историју, историју менталитета, културну антропологију, студије карневала, анализу медија и проучавање популарне културе. Сабор је посматран као догађај који траје кратко, али оставља велики број медијских, визуелних и наративних трагова.

Основни извори су дневна и периодична штампа, нарочито листови који су пратили, подржавали и обликовали јавну слику Сабора. Медији су у књизи третирани двоструко: као извор података о манифестацији и као активни учесник у стварању њене популарности, идеологије уживања, политичке употребљивости и националне препознатљивости.

Методолошки значај књиге је у томе што један догађај забаве и масовног окупљања користи као историјски извор за разумевање друштва. Гуча је анализирана као место на коме се у згуснутом облику виде вредности, страхови, жеље, политичке пројекције, медијске стратегије, облици телесног понашања и начини на које се традиција истовремено чува, измишља, троши и продаје.

The book combines historical analysis, social history, cultural history, the history of mentalities, cultural anthropology, carnival studies, media analysis, and the study of popular culture. The festival is treated as an event that lasts only briefly, but leaves behind a large number of media, visual, and narrative traces.

The main sources are daily and periodical newspapers, especially those that followed, supported, and shaped the public image of the festival. In the book, the media are treated in two ways: as sources of information about the event and as active participants in producing its popularity, ideology of enjoyment, political usability, and national recognizability.

The methodological importance of the book lies in its use of an event of entertainment and mass gathering as a historical source for understanding society. Guča is analyzed as a site where values, fears, desires, political projections, media strategies, bodily behavior, and the ways in which tradition is simultaneously preserved, invented, consumed, and sold become visible in concentrated form.

Просторни и хронолошки оквир / Spatial and Chronological Scope

Хронолошки, књига обухвата период од оснивања Сабора 1961. године до 2004. године, односно прве четири и по деценије његовог постојања. Уводни делови прате дубље корене драгачевског трубаштва, сеоских оркестара, војничке трубе, предратних и послератних промена у музичкој култури и почетну идеју организатора манифестације.

Просторно, истраживање је усмерено на Гучу и Драгачево, али се стално шири на Чачак, западну Србију, Србију и југословенски простор. Сабор је анализиран као локална манифестација која је временом прерасла локалне оквире и постала део шире националне и међународне културне репрезентације.

Chronologically, the book covers the period from the founding of the festival in 1961 to 2004, that is, the first four and a half decades of its existence. The introductory sections also trace the deeper roots of Dragačevo trumpet music, village orchestras, military trumpet traditions, prewar and postwar changes in musical culture, and the original idea of the organizers.

Spatially, the study focuses on Guča and Dragačevo, but constantly expands toward Čačak, western Serbia, Serbia, and the Yugoslav space. The festival is analyzed as a local event that gradually exceeded its local framework and became part of broader national and international cultural representation.

Структура књиге / Book Structure

Књига је подељена на две велике целине.

Прва целина доноси увод, објашњење почетне идеје организатора и хронологију свих Сабора од 1961. до 2004. године. У њој су приказани време одржавања, победници, гости, анегдоте, метеоролошке прилике, званичне традиције, промене програма и постепено ширење популарности манифестације.

Друга целина анализира Сабор као друштвени и културни феномен. У њој се испитују различите традиције које су се у Гучи званично и незванично представљале, улога политичара и јавних личности, музика трубача као основа манифестације, масовно весеље, медијске слике, понашање посетилаца, интернационализација Сабора и однос између локалног, националног и глобалног значења Гуче.

The book is divided into two major parts.

The first part contains the introduction, an explanation of the organizers’ initial idea, and a chronology of all festivals from 1961 to 2004. It presents the dates of the festivals, winners, guests, anecdotes, weather conditions, official traditions, program changes, and the gradual growth of the event’s popularity.

The second part analyzes the festival as a social and cultural phenomenon. It examines the different traditions officially and unofficially presented in Guča, the role of politicians and public figures, trumpet music as the basis of the event, mass celebration, media images, visitor behavior, the internationalization of the festival, and the relationship between the local, national, and global meanings of Guča.

Апстракт

Монографија Karneval u Guči: Sabor trubača 1961–2004 анализира Драгачевски сабор трубача у Гучи као једну од најзначајнијих масовних културних манифестација у Србији друге половине XX века. Полазећи од штампе, медијских представа, хронике Сабора, културне историје, историје менталитета и антропологије масовних окупљања, књига показује да Сабор није само музички фестивал, већ сложен друштвени, политички и симболички феномен.

У средишту анализе налазе се званични програм, такмичење трубача, фолклорне представе, улога организатора, медијска промоција, политичка употреба манифестације, присуство јавних личности и естрадних звезда, понашање посетилаца и незванични карневалски живот Гуче. Сабор је посматран као простор у коме се преплићу традиција и модерност, локално и национално, сеоско и урбано, социјалистичко наслеђе и постсоцијалистичка трансформација.

Посебно место у књизи има анализа медија и популарне културе. Новине, телевизија, филм, естрада и world music сцена нису само преносили слику Сабора, већ су активно обликовали његово значење. Зато су у анализу укључени и феномени попут долазака политичара у Гучу, медијских спектакала, појаве Лепе Брене, улоге Емира Кустурице и Горана Бреговића у интернационализацији трубачке музике, као и шире претварање Гуче у препознатљив симбол Србије.

Књига показује да су званични и незванични облици Сабора заједно створили симболичку економију весеља, музике, тела, хране, пића, политичког присуства, медијских слика и колективне еуфорије. Управо зато Сабор трубача у Гучи може да се чита као историјски извор за разумевање друштвених вредности, колективних расположења, политичких промена, популарне културе и јавне употребе традиције у Србији.

Abstract

The monograph Carnival in Guča: Trumpet Festival 1961–2004 analyzes the Dragačevo Trumpet Festival in Guča as one of the most important mass cultural events in Serbia in the second half of the twentieth century. Drawing on the press, media representations, festival chronicles, cultural history, the history of mentalities, and the anthropology of mass gatherings, the book demonstrates that the festival is not merely a musical event, but a complex social, political, and symbolic phenomenon.

The analysis focuses on the official program, trumpet competitions, folklore performances, the role of organizers, media promotion, political uses of the event, the presence of public figures and entertainment celebrities, visitor behavior, and the unofficial carnivalesque life of Guča. The festival is treated as a space in which tradition and modernity, the local and the national, the rural and the urban, socialist heritage and post-socialist transformation intersect.

A central place in the book is given to the analysis of media and popular culture. Newspapers, television, film, entertainment culture, and the world music scene did not merely transmit images of the festival; they actively shaped its meaning. For this reason, the analysis includes the visits of politicians to Guča, media spectacles, the appearance of Lepa Brena, the role of Emir Kusturica and Goran Bregović in the internationalization of trumpet music, and the broader transformation of Guča into a recognizable symbol of Serbia.

The book shows that the official and unofficial forms of the festival together created a symbolic economy of celebration, music, the body, food, drink, political presence, media images, and collective euphoria. For this reason, the Guča Trumpet Festival can be read as a historical source for understanding social values, collective moods, political change, popular culture, and the public uses of tradition in Serbia.

Анализиране теме / Topics Discussed

• Драгачевски сабор трубача / Dragačevo Trumpet Festival
• Гуча / Guča
• Драгачево / Dragačevo
• Чачак / Čačak
• западна Србија / western Serbia
• трубачи / trumpet players
• труба / trumpet
• народна музика / folk music
• ромски трубачки оркестри / Romani trumpet orchestras
• World music / world music
• карневал / carnival
• масовни спектакл / mass spectacle
• народно весеље / popular celebration
• телесност / corporeality
• храна и пиће / food and drink
• еротика и јавни спектакл / eroticism and public spectacle
• традиција / tradition
• измишљање традиције / invention of tradition
• фолклор / folklore
• популарна култура / popular culture
• естрада / entertainment culture
• новокомпонована народна музика / newly composed folk music
• Лепа Брена / Lepa Brena
• Горан Бреговић / Goran Bregović
• Емир Кустурица / Emir Kusturica
• Бобан Марковић / Boban Marković
• филм / film
• телевизија / television
• медији / media
• штампа / press
• политичка инструментализација / political instrumentalization
• политички маркетинг / political marketing
• јавне личности / public figures
• туризам / tourism
• социјализам / socialism
• постсоцијалистичка транзиција / post-socialist transition
• колективни идентитет / collective identity
• симболичка економија традиције / symbolic economy of tradition
• социјална историја / social history
• културна историја / cultural history
• историја менталитета / history of mentalities
• културна антропологија / cultural anthropology
• Србија у другој половини XX века / Serbia in the second half of the twentieth century

Кључне речи / Keywords

Драгачевски сабор трубача; Гуча; Драгачево; Чачак; западна Србија; трубачи; труба; ромски трубачки оркестри; народна музика; world music; карневал; масовни спектакл; народно весеље; телесност; храна и пиће; еротика; традиција; измишљање традиције; фолклор; популарна култура; естрада; новокомпонована народна музика; Лепа Брена; Горан Бреговић; Емир Кустурица; Бобан Марковић; филм; телевизија; медији; штампа; политичка инструментализација; политички маркетинг; јавне личности; туризам; социјализам; постсоцијалистичка транзиција; колективни идентитет; симболичка економија традиције; социјална историја; културна историја; историја менталитета; културна антропологија

Dragačevo Trumpet Festival; Guča; Dragačevo; Čačak; western Serbia; trumpet players; trumpet; Romani trumpet orchestras; folk music; world music; carnival; mass spectacle; popular celebration; corporeality; food and drink; eroticism; tradition; invention of tradition; folklore; popular culture; entertainment culture; newly composed folk music; Lepa Brena; Goran Bregović; Emir Kusturica; Boban Marković; film; television; media; press; political instrumentalization; political marketing; public figures; tourism; socialism; post-socialist transition; collective identity; symbolic economy of tradition; social history; cultural history; history of mentalities; cultural anthropology

Предлог цитирања / Suggested Citation

Напомена / Note