Надежда Петровић: живот и уметност у служби нације

Библиографски подаци / Bibliographic Information

Спољашњи идентификатори и линкови / External Identifiers and Links

• DOI: 10.5281/zenodo.20483989
• Zenodo record / Zenodo запис: https://zenodo.org/records/20483989
• Wikidata work item / Wikidata ставка за дело: Nadežda Petrović: Life and Art in the Service of the Nation — Q138001364
• Wikidata edition item / Wikidata ставка за издање: Nadežda Petrović: Life and Art in the Service of the Nation, 2025 edition — Q138006258
• COBISS record / COBISS запис: COBISS.SR-ID 173602825
• ISBN / WorldCat: 978-86-519-3185-0
• Publisher page / Страница издавача: Службени гласник — Надежда Петровић
• Academia.edu — избор из књиге / selected excerpt: Надежда Петровић: живот и уметност у служби нације
• Истраживачки кластер / Research cluster: Култура, национализам и симболичка репрезентација / Culture, Nationalism and Symbolic Representation

Доступна верзија / Available Version

Истраживачки кластер / Research Cluster

Истраживачки фокус / Research Focus

Монографија анализира Надежду Петровић као историјску личност која је истовремено припадала свету модерне уметности, националног активизма, хуманитарног рада и културне политике. Полазиште књиге је да је она за своје савременике била много више од сликарке: била је национални радник, јавна делатница, организаторка, болничарка, културна посредница и учесница у мрежама српске и југословенске интелектуалне елите.

У средишту истраживања налази се питање како је Надежда Петровић спојила модернистички уметнички израз са националним ангажманом. Књига показује да њен модернизам није био супротстављен националној идеји, већ да је у њеном схватању модерна уметност могла бити део ширег културног, националног и јужнословенског програма.

Посебан фокус стављен је на развој њеног политичког и културног активизма: од српске националне акције, оснивања Кола српских сестара и ангажовања у Старој Србији и Македонији, преко јужнословенске културне сарадње и Југословенске уметничке колоније, до хуманитарног рада и добровољног болничког ангажмана у Балканским ратовима и Првом светском рату.

Књига посебно преиспитује каснију културу сећања на Надежду Петровић. Њена смрт у Ваљеву 1915. године претворила ју је у симбол националне жртве, док су касније југословенске, социјалистичке, модернистичке, феминистичке и постмодерне интерпретације наглашавале различите аспекте њене личности и дела. Монографија зато раздваја Надежду као историјску личност од Надежде као културног симбола.

The monograph analyzes Nadežda Petrović as a historical figure who simultaneously belonged to the worlds of modern art, national activism, humanitarian work and cultural politics. The central research question is how Nadežda Petrović combined modernist artistic expression with national engagement.

Методологија и концепт / Methodology and Concept

Методолошки, монографија спаја политичку историју, културну историју, историју уметности, социјалну историју, студије национализма, историју интелектуалних елита и студије памћења. Надежда Петровић се не посматра само кроз сликарски опус, нити само кроз биографске податке, већ као личност која је деловала у сложеној мрежи породичних, уметничких, интелектуалних, националних, хуманитарних и политичких односа.

Теоријски оквир књиге заснован је на анализи национализма као историјске идеологије, културне праксе и облика колективне мобилизације. Посебна пажња посвећена је улози интелектуалаца и уметника у ширењу националне идеје, визуелизацији нације, стварању симбола, обликовању културних образаца и претварању уметности у део јавног, политичког и меморијског простора.

Књига истовремено анализира и процес меморијализације. Надежда Петровић се посматра као историјска личност, али и као фигура која је после смрти ушла у јавни меморијски систем. Њен лик је у различитим периодима тумачен као симбол српске националне жртве, југословенске културне мисије, модернистичке уметничке револуције, женског јавног ангажмана и критичког односа према традиционалним канонима.

Извори и литература обухватају штампу, мемоарску грађу, писма, ранију историографију, историју уметности, студије национализма, студије културе сећања и радове о модерној српској и југословенској култури. Такав приступ омогућава да се живот Надежде Петровић сагледа у динамичном простору између индивидуалног талента, јавног ангажмана, националне идеје и касније културне канонизације.

Methodologically, the monograph combines political history, cultural history, art history, social history, nationalism studies, the history of intellectual elites and memory studies. Nadežda Petrović is not interpreted only through her painting, nor merely through biographical data, but as a figure who acted within a complex network of family, artistic, intellectual, national, humanitarian and political relations.

Структура и садржајни оквир / Structure and Thematic Scope

Монографија је организована у више тематских целина које прате живот, деловање, уметност и каснију меморијализацију Надежде Петровић.

• Увод — Срби и национализам; национализам и интелектуалци; извори, литература, теоријска основа и методологија истраживања.
• Одрастање у Србији — породично наслеђе, културни утицаји, детињство у Чачку и Карановцу и интелектуално сазревање у престоници Србије.
• Сусрет са Европом — школовање у Минхену, сусрет са европском модерном уметношћу, београдска изложба и повратак у Минхен.
• Српска национална акција — оснивање Кола српских сестара и ангажовање у вези са српским народом у јужној Старој Србији и Македонији.
• Пут ка југословенству — Прва југословенска изложба, српски патриотски ангажман, јужнословенска културна сарадња, Југословенска уметничка колонија, путовања, изложбе и конференције.
• Уметница у служби отаџбине — оснивање Народне одбране, конспиративна делатност, ишчекивање рата и борба за државну помоћ уметницима.
• Из престонице Европе у престоницу Јужних Словена — Париз, Рим, модернистички ликовни израз и идеја југословенске културне мисије.
• Херојизам и патња — Балкански ратови, Видовдански храм, уметност југословенског месијанства и учешће у Првом светском рату.
• „Луда плава четка”: модерна уметност и национална жртва Надежде Петровић — синтетичко тумачење уметности, националног ангажмана, ратне жртве и културе сећања.

The monograph is structured around several thematic units that follow the life, public activity, art and later memorialization of Nadežda Petrović: theoretical introduction, family and intellectual formation, encounter with Europe, Serbian national action, the path toward Yugoslavism, art in the service of the homeland, Paris and the South Slavic cultural mission, heroism and suffering, and the final synthesis on modern art and national sacrifice.

Апстракт

Монографија Надежда Петровић: живот и уметност у служби нације анализира Надежду Петровић (1873–1915) као једну од кључних личности српске модерне уметности, али и као јавну делатницу чији су уметнички рад, национални ангажман, хуманитарна активност и ратна жртва постали део ширег процеса обликовања модерне српске и југословенске културне меморије.

Књига Надежду Петровић не посматра само као сликарку, нити као предмет класичне биографије. Она је тумачена као активна учесница у мрежама културне, интелектуалне, хуманитарне и политичке елите на прелазу из XIX у XX век. У средишту анализе налази се однос између модернистичког уметничког израза, националне мобилизације, јавног рада, симболичког капитала и политичке културе.

Студија прати њено породично и интелектуално формирање у Србији, школовање у Минхену, сусрет са европском модерном уметношћу, учешће у српској националној акцији, јавни и хуманитарни рад, уметничко усавршавање у Паризу, југословенску културну оријентацију и ратни ангажман у Балканским ратовима и Првом светском рату.

Посебна пажња посвећена је прелазу од српског национализма ка југословенској идеји, улози културних елита у политичкој мобилизацији и начину на који је Надежда Петровић после смрти у Ваљеву 1915. године постепено претворена у симбол модерне уметности, националне жртве, женског јавног ангажмана и колективног памћења.

Књига посебно преиспитује савремене интерпретације које у други план потискују српски и југословенски национални активизам Надежде Петровић. Њен живот и уметничко стваралаштво тумачени су у историјском контексту у коме су национализам, модернизам, културна еманципација и јавно деловање били међусобно повезани, а не супротстављени.

Укрштањем политичке историје, културне историје, историје уметности, социјалне историје и студија памћења, монографија доприноси разумевању односа између уметности, нације, елита и симболичке моћи у модерној Србији и југоисточној Европи.

Abstract

The monograph Nadežda Petrović: Life and Art in the Service of the Nation analyzes Nadežda Petrović (1873–1915) as one of the key figures of Serbian modern art, but also as a public actor whose artistic work, national engagement, humanitarian activity and wartime sacrifice became part of the broader formation of modern Serbian and Yugoslav cultural memory.

The book does not treat Nadežda Petrović only as a painter or as the subject of a conventional biography. It interprets her as an active participant in the networks of cultural, intellectual, humanitarian and political elites at the turn of the twentieth century. The analysis focuses on the relationship between modernist artistic expression, national mobilization, public engagement, symbolic capital and political culture.

The study follows her family and intellectual formation in Serbia, her artistic education in Munich, her encounter with European modern art, her participation in Serbian national activism, her public and humanitarian work, her artistic development in Paris, her Yugoslav cultural orientation and her wartime engagement during the Balkan Wars and the First World War.

Particular attention is devoted to the transition from Serbian nationalism to the Yugoslav idea, the role of cultural elites in political mobilization, and the ways in which Nadežda Petrović, after her death in Valjevo in 1915, was gradually transformed into a symbol of modern art, national sacrifice, women’s public engagement and collective memory.

The book also re-examines contemporary interpretations that tend to push Nadežda Petrović’s Serbian and Yugoslav national activism into the background. Her life and art are interpreted within a historical context in which nationalism, modernism, cultural emancipation and public engagement were interconnected rather than opposed.

Анализиране теме и актери / Topics and Persons Discussed

• Надежда Петровић / Nadežda Petrović
• породица Петровић / Petrović family
• Чачак / Čačak
• Карановац / Karanovac, Kraljevo
• Београд / Belgrade
• Минхен / Munich
• Париз / Paris
• Рим / Rome
• Ваљево 1915 / Valjevo 1915
• српски модернизам / Serbian modernism
• европска модерна уметност / European modern art
• модерна уметност и национални карактер / modern art and national character
• српски национализам / Serbian nationalism
• југословенска идеја / Yugoslav idea
• културне елите / cultural elites
• интелектуалци и национална идеја / intellectuals and the national idea
• Коло српских сестара / Circle of Serbian Sisters
• Народна одбрана / National Defence
• српска национална акција / Serbian national action
• Стара Србија и Македонија / Old Serbia and Macedonia
• јужнословенска културна сарадња / South Slavic cultural cooperation
• Југословенска уметничка колонија / Yugoslav Art Colony
• Видовдански храм / Vidovdan Temple
• Балкански ратови / Balkan Wars
• Први светски рат / First World War
• добровољна болничарка / volunteer nurse
• хуманитарни рад / humanitarian work
• ратна жртва / wartime sacrifice
• култура сећања / memory culture
• колективно памћење / collective memory
• меморијализација / memorialization
• национална жртва / national sacrifice
• симболичка моћ / symbolic power
• уметност и политика / art and politics
• култура, национализам и симболичка репрезентација / culture, nationalism and symbolic representation

Кључне речи / Keywords

Надежда Петровић; српски модернизам; модерна уметност; уметност и политика; политичка култура; српски национализам; југословенска идеја; национална мобилизација; културне елите; интелектуалци; Коло српских сестара; Народна одбрана; хуманитарни рад; добровољна болничарка; Балкански ратови; Први светски рат; Ваљево 1915; култура сећања; колективно памћење; меморијализација; национална жртва; симболичка моћ; југоисточна Европа

Nadežda Petrović; Serbian modernism; modern art; art and politics; political culture; Serbian nationalism; Yugoslav idea; national mobilization; cultural elites; intellectuals; Circle of Serbian Sisters; National Defence; humanitarian work; volunteer nurse; Balkan Wars; First World War; Valjevo 1915; memory culture; collective memory; memorialization; national sacrifice; symbolic power; Southeast Europe

Предлог цитирања / Suggested Citation

Напомена / Note

Ова страница служи као приступна страна за научну монографију и као машински читљив библиографски чвор. Садржи библиографске податке о делу и издању, DOI, Zenodo запис, COBISS запис, Wikidata ставке за дело и издање, страницу издавача, избор из књиге, истраживачки кластер, истраживачки фокус, методолошки оквир, структуру књиге, апстракт, теме, кључне речи и предлог цитирања.

This page serves as a landing page for a scholarly monograph and as a machine-readable bibliographic node. It contains bibliographic data about the work and edition, DOI, Zenodo record, COBISS record, Wikidata items for the work and edition, publisher page, selected excerpt, research cluster, research focus, methodological framework, structure of the book, abstracts, topics, keywords and suggested citation forms.