„Бој на Љубићу у званичној репрезентативној култури Чачка током XIX и XX века”

Библиографски подаци / Bibliographic Information

Напомена о библиографском нивоу / Bibliographic Level Note

Ова приступна страна односи се на рад „Бој на Љубићу у званичној репрезентативној култури Чачка током XIX и XX века”, објављен у зборнику Српска револуција и обнова државности Србије: двеста година од Другог српског устанка. ISBN, COBISS, LCCN, OCLC и други издавачки подаци односе се на целокупан зборник у којем је рад објављен.

This landing page refers to the published conference paper “The Battle of Ljubić in the Official Representative Culture of Čačak in the 19th and 20th Centuries,” published in the proceedings volume The Serbian Revolution and the Restoration of Serbian Statehood: Two Hundred Years of the Second Serbian Uprising. ISBN, COBISS, LCCN, OCLC, and other publication identifiers refer to the complete proceedings volume in which the paper was published.

Спољашњи идентификатори / External Identifiers

• Wikidata work item / Wikidata ставка за рад: Q138748192
• Wikidata proceedings item / Wikidata ставка за зборник: Q138748091
• COBISS record / COBISS запис: COBISS.SR-ID 231006220
• ISBN-13: 978-86-7743-116-7
• Library of Congress / Конгресна библиотека: LCCN 2017384798
• OCLC identifier / OCLC идентификатор: 1047870669
• Google Books ID: 1dttDQAAQBAJ
• Proceedings page / Страница зборника: Међуопштински историјски архив Чачак

Доступна верзија / Available Version

Истраживачки фокус / Research Focus

Рад „Бој на Љубићу у званичној репрезентативној култури Чачка током XIX и XX века” анализира дуго трајање сећања на Бој на Љубићу из 1815. године, од његовог укључивања у званичну и локалну културу сећања нововековне Србије до каснијих преобликовања у међуратном, социјалистичком и постсоцијалистичком политичком контексту.

У средишту анализе није само историјски догађај из Другог српског устанка, већ процес у коме су Бој на Љубићу, Танаско Рајић и меморијални простор брда Љубић постали симболички ресурси локалног, националног и државног представљања. Рад прати како су се ти ресурси користили кроз храмовну славу Чачка, јавне свечаности, називе установа и удружења, школске и војне традиције, споменике, сахране, комеморације, музеализацију и медијске ритуале.

Посебно је важна анализа социјалистичког периода, у коме старија национална традиција није била једноставно одбачена, већ је селективно укључивана у нови идеолошки систем. Сећање на Други српски устанак повезивано је са партизанским ратом, социјалистичком револуцијом, култом Црвене армије и матрицом „вековне ослободилачке борбе”. Истовремено, рад показује и ограничења тог процеса: Љубић је остао снажан локални топос, али никада није постао централно место југословенске социјалистичке меморијалне политике.

Завршни део рада показује како се крајем XX века, нарочито око 1990. и у јубиларним прославама деведесетих година, Љубић поново активира као место националне мобилизације и политичке репрезентације. Тиме се рад не завршава са 1990. годином, већ прати како се стари меморијски образац прилагођавао распаду социјалистичког поретка и обнови националних симболичких политика.

The paper “The Battle of Ljubić in the Official Representative Culture of Čačak in the 19th and 20th Centuries” analyzes the long duration of memory surrounding the Battle of Ljubić of 1815, from its incorporation into the official and local memory culture of modern Serbia to its later transformations in the interwar, socialist, and post-socialist political contexts.

The focus is not only on the historical event from the Second Serbian Uprising, but on the process through which the Battle of Ljubić, Tanasko Rajić, and the memorial space of Ljubić Hill became symbolic resources of local, national, and state representation. The paper follows their use through Čačak’s patron feast, public ceremonies, names of institutions and associations, school and military traditions, monuments, funerary rituals, commemorations, museum practices, and media rituals.

The socialist period receives particular attention. Older national traditions were not simply rejected, but selectively incorporated into a new ideological system. The memory of the Second Serbian Uprising was linked with the Partisan struggle, the socialist revolution, the cult of the Red Army, and the narrative of a centuries-long liberation struggle. At the same time, the paper shows the limits of this process: Ljubić remained a powerful local memorial topos, but never became a central site of Yugoslav socialist memory politics.

The final part of the paper shows how, at the end of the twentieth century, especially around 1990 and during the jubilee commemorations of the 1990s, Ljubić was reactivated as a site of national mobilization and political representation. The analysis therefore does not end with 1990, but follows the adaptation of an older memorial pattern to the collapse of the socialist order and the renewed rise of national symbolic politics.

Методолошки оквир / Methodological Framework

Рад припада историји политичке културе, студијама сећања и анализи симболичке политике. Бој на Љубићу се не посматра само као војни догађај из 1815. године, већ као меморијски топос који је током скоро два века добијао различита значења у зависности од режима, идеологија, локалних елита и државних политика памћења.

Анализа обухвата више слојева репрезентативне културе: споменике, јавне ритуале, школске и војне традиције, црквене и грађанске свечаности, сахране, новинске текстове, локалне иницијативе, музејске поставке и јубиларне прославе. Такав приступ показује да се историјска традиција не преноси као непромењено наслеђе, већ се стално реконструише у складу са потребама политичке легитимације.

The paper belongs to the history of political culture, memory studies, and the analysis of symbolic politics. The Battle of Ljubić is not treated only as a military event of 1815, but as a memorial topos that acquired different meanings over almost two centuries, depending on regimes, ideologies, local elites, and state memory policies.

The analysis includes several layers of representative culture: monuments, public rituals, school and military traditions, church and civic ceremonies, funerary practices, newspaper texts, local initiatives, museum displays, and jubilee commemorations. This approach shows that historical tradition is not transmitted as unchanged heritage, but constantly reconstructed according to the needs of political legitimacy.

Структура и садржајни оквир / Structure and Thematic Scope

• Бој на Љубићу као део званичне културе сећања нововековне Србије / the Battle of Ljubić as part of the official memory culture of modern Serbia
• Танаско Рајић и обликовање локалног и националног јуначког култа / Tanasko Rajić and the formation of local and national heroic cults
• крај XIX века: државно и локално мапирање Љубића, иницијативе за споменик и симболичко присуство у јавном животу Чачка / the late nineteenth century: state and local mapping of Ljubić, monument initiatives, and symbolic presence in Čačak’s public life
• међуратни период: војне традиције, Косовски јубилеј 1939. и обележавање 125 година Боја на Љубићу 1940. године / the interwar period: military traditions, the Kosovo jubilee of 1939, and the 125th anniversary of the Battle of Ljubić in 1940
• Други светски рат и конструкција „новог Танаска Рајића” / the Second World War and the construction of the “new Tanasko Rajić”
• социјалистички период: партизанска меморијска политика, култ Црвене армије, сахране и премештање посмртних остатака / the socialist period: Partisan memory politics, the cult of the Red Army, burials, and the transfer of remains
• ЈНА, локална власт и преобликовање старије ослободилачке традиције / the Yugoslav People’s Army, local authorities, and the reshaping of older liberation traditions
• споменички комплекс на Љубићу, музеализација и локална култура памћења / the Ljubić memorial complex, musealization, and local memory culture
• 1990. година и национално реактивирање Љубића у позном социјализму / the year 1990 and the national reactivation of Ljubić in late socialism
• јубиларне прославе деведесетих година, посебно 1995, и делимични поглед ка 2000. години / the jubilee commemorations of the 1990s, especially 1995, and a partial view toward 2000

Сажетак

Рад „Бој на Љубићу у званичној репрезентативној култури Чачка током XIX и XX века” анализира начине на које је сећање на Бој на Љубићу из 1815. године у Чачку коришћено, преобликовано и политички тумачено од XIX века до краја XX века. Бој на Љубићу и погибија Танаска Рајића посматрају се као историјски догађаји који су постепено прерасли у симболе локалног и националног идентитета, али и као меморијски ресурси које су различити политички пореци користили за сопствену легитимацију.

У раду се прати више фаза тог процеса: уобличавање љубићке традиције у Кнежевини и Краљевини Србији, покушаји материјализације сећања крајем XIX века, међуратне војне и јавне комеморације, подизање незавршеног споменичког постамента 1940. године, ратне и послератне конкуренције око лика „новог Танаска Рајића”, као и социјалистичко повезивање Другог српског устанка са партизанским ратом, револуцијом и култом Црвене армије.

Посебна пажња посвећена је чињеници да социјалистичка власт није једноставно избрисала старије националне симболе, већ их је преобликовала, селективно присвајала или потискивала. Љубић је у том процесу остао снажно локално место сећања, али није постао централни меморијални простор југословенске државе. Рад показује и како је крајем XX века, у условима кризе социјалистичког поретка и обнове националне симболике, Бој на Љубићу поново активиран као место политичке репрезентације, нарочито у обележавањима 1990. и 1995. године, са делимичним продужетком анализе ка 2000. години.

На тај начин Бој на Љубићу постаје пример дуготрајне борбе за контролу над прошлошћу. Рад открива како се локално сећање, државна идеологија, национални митови, политички ритуали и музеализација укрштају у изградњи јавне културе памћења у модерној Србији.

Abstract

The paper “The Battle of Ljubić in the Official Representative Culture of Čačak in the 19th and 20th Centuries” analyzes how the memory of the Battle of Ljubić of 1815 was used, reshaped, and politically interpreted in Čačak from the nineteenth to the late twentieth century. The Battle of Ljubić and the death of Tanasko Rajić are treated as historical events that gradually became symbols of local and national identity, as well as memorial resources used by different political regimes for their own legitimation.

The paper follows several phases of this process: the formation of the Ljubić tradition in the Principality and Kingdom of Serbia; attempts to materialize memory in the late nineteenth century; interwar military and public commemorations; the construction of the unfinished monument pedestal in 1940; wartime and postwar competition over the figure of the “new Tanasko Rajić”; and the socialist linking of the Second Serbian Uprising with the Partisan struggle, revolution, and the cult of the Red Army.

Particular attention is paid to the fact that socialist authorities did not simply erase older national symbols, but reshaped, selectively appropriated, or suppressed them. In this process, Ljubić remained a powerful local site of memory, but did not become a central memorial space of the Yugoslav state. The paper also shows how, at the end of the twentieth century, in the context of the crisis of the socialist order and the revival of national symbolism, the Battle of Ljubić was reactivated as a site of political representation, especially in the commemorations of 1990 and 1995, with the analysis extending partially toward 2000.

In this way, the Battle of Ljubić becomes an example of a long-term struggle for control over the past. The study reveals how local memory, state ideology, national myths, political rituals, and musealization intersect in the construction of public memory culture in modern Serbia.

Анализиране теме / Topics Discussed

• Бој на Љубићу / Battle of Ljubić
• Други српски устанак / Second Serbian Uprising
• Танаско Рајић / Tanasko Rajić
• Чачак / Čačak
• Љубић / Ljubić
• званична репрезентативна култура / official representative culture
• политичка култура / political culture
• култура сећања / memory culture
• место сећања / site of memory
• комеморација / commemoration
• споменици / monuments
• меморијални комплекси / memorial complexes
• политички ритуали / political rituals
• симболичка политика / symbolic politics
• Кнежевина Србија / Principality of Serbia
• Краљевина Србија / Kingdom of Serbia
• Краљевина Југославија / Kingdom of Yugoslavia
• међуратни период / interwar period
• Југословенска народна армија / Yugoslav People’s Army
• Други светски рат / Second World War
• четници / Chetniks
• партизани / Partisans
• Црвена армија / Red Army
• комунизам / communism
• социјалистичка Југославија / socialist Yugoslavia
• Слободан Милошевић / Slobodan Milošević
• 1990. година / the year 1990
• јубилеј 1995. године / the 1995 jubilee
• музеализација / musealization

Кључне речи / Keywords

Бој на Љубићу; Други српски устанак; Танаско Рајић; Чачак; Љубић; званична репрезентативна култура; политичка култура; култура сећања; место сећања; комеморација; споменици; политички ритуали; симболичка политика; Кнежевина Србија; Краљевина Србија; Краљевина Југославија; међуратни период; Југословенска народна армија; Други светски рат; четници; партизани; Црвена армија; комунизам; социјалистичка Југославија; Слободан Милошевић; 1990; 1995; музеализација

Battle of Ljubić; Second Serbian Uprising; Tanasko Rajić; Čačak; Ljubić; official representative culture; political culture; memory culture; site of memory; commemoration; monuments; political rituals; symbolic politics; Principality of Serbia; Kingdom of Serbia; Kingdom of Yugoslavia; interwar period; Yugoslav People’s Army; Second World War; Chetniks; Partisans; Red Army; communism; socialist Yugoslavia; Slobodan Milošević; 1990; 1995; musealization

Предлог цитирања / Suggested Citation

Напомена / Note