“Come and Drink Serbian Blood, You Anglo-American Hyenas!”: The Allied Bombing of Serbia 1943–1944 and the Propaganda of the Collaborationist Press
Рад припада ширем истраживачком оквиру о рату, пропаганди, медијској историји, политичкој комуникацији, окупираној Србији, колаборационистичкој штампи и употреби цивилног страдања у јавном обликовању слике непријатеља током Другог светског рата.
The paper belongs to a broader research framework on war, propaganda, media history, political communication, occupied Serbia, collaborationist press and the use of civilian suffering in the public construction of enemy images during World War II.
Zenodo — репозиторијумска верзија / Repository version: „Дођите да лочете српску крв, хијене англоамеричке!”: савезничко бомбардовање Србије 1943–1944. и пропаганда колаборационистичке штампе
Academia.edu — додатна доступност / Additional availability: „Дођите да лочете српску крв, хијене англоамеричке!”: савезничко бомбардовање Србије 1943–1944. и пропаганда колаборационистичке штампе
Рат, пропаганда и сећање / War, Propaganda and Memory: https://milos-timotijevic.github.io/knowledge-graph/research/war-propaganda-memory.html
Овај рад припада истраживачком кластеру о рату, пропаганди и сећању. У њему се савезничко бомбардовање Србије 1943–1944. године анализира као војни догађај који је у јавном простору окупиране Србије добио снажну пропагандну функцију. Страдање цивила и разарање градова коришћени су за изградњу антизападног наратива, политичку мобилизацију становништва и легитимацију колаборационистичке власти.
This paper belongs to the research cluster on war, propaganda and memory. It analyzes Allied bombing of Serbia in 1943–1944 as a military event that acquired a strong propaganda function in the public sphere of occupied Serbia. Civilian suffering and urban destruction were used to build an anti-Western narrative, mobilize the population politically and legitimize collaborationist rule.
Рад анализира савезничко бомбардовање Србије 1943–1944. године кроз пропагандни дискурс колаборационистичке штампе у окупираној Србији. У средишту пажње налази се начин на који су цивилне жртве, разарање градова, страх, жалост и јавни ритуали комеморације употребљавани за изградњу снажног антизападног наратива.
Посебна пажња посвећена је пропагандном моделу владе Милана Недића, у коме су Британци редовно стављани у први план као главни кривци за бомбардовања, док је улога америчког ваздухопловства — иако је оно имало доминантну улогу у нападима на градове у Србији — систематски умањивана, прикривана или премештана у други план.
Рад прати кључне догађаје као што су бомбардовање Ниша 20. октобра 1943. године, нови напади на Ниш у пролеће 1944. године, ускршње бомбардовање Београда и каснији напади на српске градове. У анализи важну улогу имају текстови, репортаже, коментари, фотографије, јавни говори, комеморације и пропагандни наступи водећих актера колаборационистичке штампе, посебно Станислава Кракова.
The article analyzes Allied bombing of Serbia in 1943–1944 through the propaganda discourse of the collaborationist press in occupied Serbia. It focuses on the way civilian casualties, urban destruction, fear, mourning and public commemorative rituals were used to construct a strong anti-Western narrative.
Particular attention is given to the propaganda model of Milan Nedić’s government, in which the British were regularly placed in the foreground as the main perpetrators of the bombings, while the role of American air forces — although dominant in the attacks on Serbian cities — was systematically minimized, concealed or pushed into the background.
Рад је заснован на историји пропаганде, политичкој историји, историји медија, културној историји рата и анализи политичке комуникације. Основни методолошки поступак јесте поређење стварног тока савезничких ваздушних операција са начином на који су те операције представљане у колаборационистичкој штампи окупиране Србије.
Истраживање користи архивске изворе, савремену штампу, пропагандне текстове, јавне говоре, извештаје о бомбардовањима, литературу о савезничким ваздушним операцијама и упоредну анализу немачке, колаборационистичке и шире европске пропаганде. Посебно је важно разликовање између војне чињенице — ко је заиста извршио нападе — и пропагандне конструкције — ко је у јавности представљен као главни кривац.
The article is based on the history of propaganda, political history, media history, cultural history of war and the analysis of political communication. Its basic methodological procedure is the comparison between the actual course of Allied air operations and the way these operations were represented in the collaborationist press of occupied Serbia.
Рад „Дођите да лочете српску крв, хијене англоамеричке!”: савезничко бомбардовање Србије 1943–1944. и пропаганда колаборационистичке штампе анализира како је колаборационистичка штампа у окупираној Србији представљала савезничке ваздушне нападе на српске градове током последње две године Другог светског рата. Полазиште рада је чињеница да су цивилне жртве и урбана разарања постали важан материјал за обликовање антизападне пропаганде владе Милана Недића.
У средишту анализе налази се пропагандни механизам у коме су Британци редовно приказивани као главни кривци за бомбардовања, иако је у нападима на градове у Србији доминантну улогу имало америчко ваздухопловство. Тај раскорак између војне стварности и медијске представе показује како је пропаганда селективно обрађивала информације, прећуткивала непожељне чињенице и стварала политички користан емоционални наратив.
Рад посебно анализира бомбардовање Ниша 20. октобра 1943. године као тренутак у коме је обликован модел колаборационистичке пропаганде: жртве су добијале мученички статус, савезници су представљани као свесни уништитељи српског народа, а домаћи „англофили” као саучесници или заступници страних интереса. Исти модел је касније примењиван у приказима бомбардовања Ниша, Београда и других градова 1944. године.
Посебна пажња посвећена је Станиславу Кракову, уреднику и пропагандисти, чији су текстови обликовали снажне слике страдања, разарања и моралне осуде западних Савезника. Рад показује како је језик жртве, патње и освете употребљаван за легитимацију колаборационистичког режима, за напад на политичке противнике и за стварање утиска да је Недићева власт једини заштитник српског народа.
This article analyzes Allied bombing of Serbian cities in 1943–1944 through the lens of collaborationist propaganda in occupied Serbia. Focusing on the press discourse controlled by the government of Milan Nedić, the study examines how civilian casualties and urban destruction were instrumentalized to construct a strongly anti-Western narrative, while deliberately obscuring the dominant role of American air forces in the bombing campaigns.
Using archival sources, contemporary newspapers and comparative analysis, the article reconstructs the propaganda model that selectively framed Britain as the primary aggressor, minimized or erased American responsibility and mobilized emotional imagery of civilian suffering to delegitimize both the Western Allies and domestic “Anglophile” actors. Special attention is paid to key moments such as the bombings of Niš and Belgrade and to the role of leading propagandists, particularly Stanislav Krakov.
The study situates bombing propaganda within broader strategies of political legitimation, moral mobilization and collaborationist ideology, contributing to research on wartime propaganda, political culture and the manipulation of public perception in Southeast Europe during the Second World War.
пропаганда; авијација; бомбардовања; Британци; Американци; Немци; Милан Недић; Станислав Краков; Ниш; Београд; Србија; колаборационистичка штампа; окупирана Србија; Други светски рат; цивилне жртве; политичка комуникација; медијска историја; рат, пропаганда и сећање.
propaganda; aviation; bombings; British; Americans; Germans; Milan Nedić; Stanislav Krakov; Niš; Belgrade; Serbia; collaborationist press; occupied Serbia; World War II; civilian casualties; political communication; media history; war, propaganda and memory.
Српски облик цитирања:
Тимотијевић, Милош. „’Дођите да лочете српску крв, хијене англоамеричке!’: савезничко бомбардовање Србије 1943–1944. и пропаганда колаборационистичке штампе.” У: Други светски рат – 75 година касније. Том 1, ур. Далибор Денда, Бојан Б. Димитријевић и Дмитар Тасић, 433–451. Београд: Институт за стратегијска истраживања; Институт за новију историју Србије; Институт за савремену историју; Бања Лука: Универзитет у Бањој Луци, 2021. DOI: 10.5281/zenodo.20681588.
English citation form:
Timotijević, Miloš. “‘Come and Drink Serbian Blood, You Anglo-American Hyenas!’: The Allied Bombing of Serbia 1943–1944 and the Propaganda of the Collaborationist Press.” In World War II: 75 Years Later. Volume 1, edited by Dalibor Denda, Bojan B. Dimitrijević and Dmitar Tasić, 433–451. Belgrade: Institute for Strategic Research; Institute for Recent History of Serbia; Institute for Contemporary History; Banja Luka: University of Banja Luka, 2021. DOI: 10.5281/zenodo.20681588.
Ова страница служи као приступна страна за научни рад у зборнику и као машински читљив библиографски чвор. Садржи библиографске податке, DOI, COBISS запис, Zenodo репозиторијумску верзију, Wikidata ставку, доступне верзије, истраживачки кластер, истраживачки фокус, методолошки оквир, сажетак, теме, кључне речи и предлог цитирања.
This page serves as a landing page for a scholarly book chapter and as a machine-readable bibliographic node. It contains bibliographic data, DOI, COBISS record, the Zenodo repository version, Wikidata item, available versions, research cluster, research focus, methodological framework, abstracts, topics, keywords and suggested citation forms.
← Назад на радове у зборницима / Back to conference papers
← Назад на главну страницу / Back to main page