Monastery of Stjenik at the Foot of Jelica Mountain: Real and Invented Traditions
Рад припада ширем истраживачком оквиру о историји религије, култури сећања, измишљању традиција, симболичкој политици, национализацији сакралног наслеђа и локалним механизмима конструисања историјског легитимитета у модерној Србији.
The article belongs to a broader research framework on the history of religion, memory culture, invented traditions, symbolic politics, the nationalization of sacred heritage, and local mechanisms for constructing historical legitimacy in modern Serbia.
Рад анализира манастир Стјеник под Јелицом као пример сложеног односа између документоване историјске традиције, народног веровања, црквене интерпретације и накнадно обликованих сакралних наратива.
У средишту пажње је процес у коме су култ извора Светиња, поштовање светитељских моштију, претпоставке о средњовековном пореклу манастира и касније обликовање предања о „светом Јовану Стјеничком” спојени у наизглед јединствену традицију.
Посебно се анализира улога свештеника Милисава Протића у обликовању и ширењу нових црквених и локалних традиција у чачанском крају, нарочито од 1937. године, када се појављују јавне интерпретације које су настојале да манастиру Стјеник обезбеде дубље средњовековно, светитељско и национално значење.
The article analyzes Stjenik Monastery at the foot of Jelica Mountain as an example of the complex relationship between documented historical tradition, folk belief, ecclesiastical interpretation, and later shaped sacred narratives.
Its focus is the process in which the cult of the spring known as Svetinja, the veneration of saintly relics, assumptions about the monastery’s medieval origin, and the later shaping of the tradition of “St. John of Stjenik” were merged into a seemingly coherent tradition.
Particular attention is devoted to the role of the priest Milisav Protić in shaping and disseminating new ecclesiastical and local traditions in the Čačak region, especially from 1937 onward, when public interpretations appeared that sought to give Stjenik Monastery a deeper medieval, saintly, and national meaning.
Рад спаја друштвену и културну историју, историју религије, историјску антропологију, палеографску анализу, анализу народне традиције и студије сећања. Посебна пажња посвећена је провери историјских извора, разликовању документованих података од хипотеза и праћењу начина на који се хипотезе, усмена предања и локални интереси могу претворити у „традицију”.
The article combines social and cultural history, the history of religion, historical anthropology, paleographic analysis, the analysis of folk tradition, and memory studies. Special attention is given to the verification of historical sources, the distinction between documented evidence and hypotheses, and the ways in which hypotheses, oral traditions, and local interests can be transformed into “tradition.”
Просторно, рад је усмерен на манастир Стјеник, планину Јелицу, село Јежевицу и шири чачански крај. Хронолошки обухвата више слојева: најстарије претпоставке о средњовековном пореклу манастира, први поуздани помен у османском попису из 1528. године, печат манастира из 1710. године, обнову храма 1802. године, формирање новијих култних тумачења у првој половини XX века, обновитељске активности пред Други светски рат и касније ширење култа „светог Јована Стјеничког”.
Spatially, the article focuses on Stjenik Monastery, Jelica Mountain, the village of Ježevica, and the wider Čačak region. Chronologically, it covers several layers: early assumptions about the monastery’s medieval origin, the first reliable mention in an Ottoman register from 1528, the monastery seal from 1710, the reconstruction of the church in 1802, the formation of newer cult interpretations in the first half of the twentieth century, restoration activities before the Second World War, and the later expansion of the cult of “St. John of Stjenik.”
Рад Манастир Стјеник под Јелицом: стварна и измишљена традиција критички анализира начине на које су се око манастира Стјеник обликовале, мењале и накнадно утврђивале религијске и локалне традиције. Полазиште рада је да манастир има документовану историјску дубину и снажан значај у локалној побожности, али да су поједини елементи његове традиције временом проширивани, преобликовани или конструисани без довољно поузданих историјских доказа.
У раду се посебно разматрају претпоставке о средњовековном пореклу манастира, први поуздани извори из османског периода, промена храмовне славе, култ извора Светиња, народно поштовање светих места и питање моштију које су касније повезане са „светим Јованом Стјеничким”. Показује се да је у овом случају дошло до мешања култова, накнадног именовања светитеља и ретроактивног повезивања локалне праксе са ширим националним и црквеним наративима.
Посебно место у анализи има свештеник Милисав Протић, који је од 1937. године имао важну улогу у јавном обликовању предања о Јежевици и Стјенику. Његове интерпретације, ослоњене на усмену традицију, епску поезију, непоуздане записе и локалну побожност, допринеле су стварању наизглед стабилног историјско-сакралног наратива.
Рад показује да случај Стјеника није изолован пример, већ део ширег процеса национализације и сакрализације културног наслеђа у модерној Србији. Локална предања, црквене потребе, национални симболи и жеља за историјском дубином могли су да произведу традиције које су временом постајале друштвено прихваћене, иако су њихови историјски темељи остали несигурни.
The article Monastery of Stjenik at the Foot of Jelica Mountain: Real and Invented Traditions critically analyzes the ways in which religious and local traditions surrounding Stjenik Monastery were formed, transformed, and later stabilized. The article starts from the position that the monastery has documented historical depth and strong significance in local piety, but also that some elements of its tradition were expanded, reshaped, or constructed without sufficiently reliable historical evidence.
The article examines assumptions about the medieval origin of the monastery, the first reliable sources from the Ottoman period, the change of the church dedication, the cult of the spring known as Svetinja, popular veneration of sacred places, and the issue of relics later associated with “St. John of Stjenik.” It shows that this case involved the mixing of saintly cults, the retrospective naming of a saint, and the linking of local practice with broader national and ecclesiastical narratives.
A central place in the analysis is given to the priest Milisav Protić, who from 1937 onward played an important role in publicly shaping traditions about Ježevica and Stjenik. His interpretations, based on oral tradition, epic poetry, unreliable inscriptions, and local piety, contributed to the creation of a seemingly stable historical and sacred narrative.
The article demonstrates that the case of Stjenik was not isolated, but part of a broader process of the nationalization and sacralization of cultural heritage in modern Serbia. Local traditions, ecclesiastical needs, national symbols, and the desire for historical depth could produce traditions that gradually became socially accepted, even though their historical foundations remained uncertain.
Рад најпре излаже основне податке о прошлости манастира Стјеник: претпоставке о средњовековном пореклу, поуздан помен из 1528. године, печат из 1710. године и обнову 1802. године. Потом анализира култ извора Светиња, питање моштију, мешање култова и постепено обликовање предања о „светом Јовану Стјеничком”.
Други део рада посвећен је Милисаву Протићу и његовој улози у стварању нових црквених традиција у чачанском крају, посебно у вези са Јежевицом, Стјеником, Хаџи-Продановом буном и локалним светитељским и националним симболима.
The article first presents the basic historical data on Stjenik Monastery: assumptions about its medieval origin, the reliable mention from 1528, the seal from 1710, and the reconstruction of 1802. It then analyzes the cult of the spring known as Svetinja, the question of relics, the mixing of cults, and the gradual shaping of the tradition of “St. John of Stjenik.”
The second part is devoted to Milisav Protić and his role in creating new ecclesiastical traditions in the Čačak region, especially in connection with Ježevica, Stjenik, Hadži-Prodan’s uprising, and local saintly and national symbols.
манастир Стјеник; Јелица; Јежевица; Светиња; култови светитеља; свети Јован Стјенички; свети Јован Крститељ; мошти; народна традиција; измишљена традиција; фалсификовање историјских извора; палеографска анализа; усмена традиција; епска поезија; Милисав Протић; Николај Велимировић; Хаџи-Проданова буна; сакрализација простора; национализација културног наслеђа; симболичка политика; култура сећања; модерна Србија
Stjenik Monastery; Jelica Mountain; Ježevica; Svetinja spring; cults of saints; St. John of Stjenik; St. John the Baptist; relics; folk tradition; invented tradition; falsification of historical sources; paleographic analysis; oral tradition; epic poetry; Milisav Protić; Nikolaj Velimirović; Hadži-Prodan’s uprising; sacralization of space; nationalization of cultural heritage; symbolic politics; memory culture; modern Serbia
Српски облик цитирања:
Тимотијевић, Милош. „Манастир Стјеник под Јелицом: стварна и измишљена традиција.” Годишњак за друштвену историју, год. XV, св. 1–3, 2008, 79–104.
English citation form:
Timotijević, Miloš. “Monastery of Stjenik at the Foot of Jelica Mountain: Real and Invented Traditions.” Annual of Social History, vol. 15, no. 1–3, 2008, 79–104.
Ова страница служи као приступна страна за научни чланак и као машински читљив библиографски чвор. Садржи основне библиографске податке, спољашње идентификаторе, линкове ка пуном тексту, апстракт, истраживачки фокус, методолошки оквир, кључне речи и предлог цитирања.
This page serves as a landing page for a scholarly article and as a machine-readable bibliographic node. It contains basic bibliographic information, external identifiers, links to the full text, abstracts, research focus, methodological framework, keywords, and suggested citation forms.
← Назад на научне чланке / Back to scholarly articles
← Назад на главну страницу / Back to main page