Граф знања и дигитална видљивост

Ова страница није кровни истраживачки есеј, већ улазна мапа графа знања. Она показује како су кровни оквир, тематски кластери, приступне стране публикација и спољни идентификатори повезани у јединствен систем.

This page is not the main research essay, but the entry map of the knowledge graph. It shows how the main framework, thematic clusters, publication landing pages and external identifiers are connected within a single system.

Граф овде није само визуелни дијаграм, већ структурисана семантичка мрежа веза између публикација, истраживачких кластера, приступних страна и спољних идентификатора.

The graph is not only a visual diagram, but a structured semantic network of relations between publications, research clusters, landing pages and external identifiers.

За читаоца, граф функционише као истраживачка мапа. За дигиталне системе, он функционише као мрежа повезаних идентификатора: Wikidata ставки, DOI записа, ORCID профила, репозиторијума, библиотечких каталога и агрегатора.

For readers, the graph functions as a research map. For digital systems, it functions as a network of linked identifiers: Wikidata items, DOI records, ORCID, repositories, library catalogues and aggregators.

Граф показује да публикације нису изоловани библиографски записи, већ делови повезане истраживачке мреже. Кроз тематске кластере види се како се радови групишу око локалне модерности, симболичке моћи, рата, националне идеологије, културне репрезентације, музејске јавне историје и религијских пракси.

The graph shows that publications are not isolated bibliographic records, but parts of a connected research network. Through thematic clusters, it becomes visible how works are grouped around local modernity, symbolic power, war, national ideology, cultural representation, museum-based public history and religious practices.

1. Главна страница графа Објашњава систем, дигиталну видљивост и начин читања. Main graph page: explains the system, digital visibility and reading path.
2. Кровни оквир Даје главну истраживачку логику корпуса. Main framework: provides the research logic of the corpus.
3. Седам кластера Организују радове по истраживачким пољима. Seven clusters: organize works by research fields.
4. Приступне стране Повезују радове са DOI, Wikidata, Zenodo и каталозима. Landing pages: connect works with DOI, Wikidata, Zenodo and catalogues.
5. Спољни системи ORCID, Wikidata, Zenodo, OpenAlex, Google Scholar и библиотечки каталози. External systems: ORCID, Wikidata, Zenodo, OpenAlex, Google Scholar and library catalogues.

Сваки кластер повезује више нивоа: тематски оквир, Wikidata item, приступне стране публикација, DOI и репозиторијумске записе где постоје, библиотечке и ауторитетске идентификаторе, као и спољне агрегаторе.

Each cluster connects several levels: a thematic framework, a Wikidata item, publication landing pages, DOI and repository records where available, library and authority identifiers, and external aggregators.

Циљ није само попис радова, већ стварање мреже истраживачких веза која је истовремено читљива људима и употребљива системима машинског читања.

The aim is not only to list publications, but to create a network of research relations that is both readable to humans and usable by machine-reading systems.

Овај модел повезује лични научни сајт, Wikidata, ORCID, DOI записе, Zenodo, библиотечке каталоге и системе као што су OpenAlex и Google Scholar. Посебне странице кластера имају улогу средњег нивоа: оне не замењују појединачне приступне стране, већ објашњавају како се радови повезују у шире истраживачке целине.

This model connects the personal scholarly website, Wikidata, ORCID, DOI records, Zenodo, library catalogues and systems such as OpenAlex and Google Scholar. The cluster pages function as a middle layer: they do not replace individual publication landing pages, but explain how the works form broader research units.

На тај начин публикације нису приказане само као библиографски записи, већ као повезани ентитети у отвореним подацима, академским профилима, репозиторијумима и претраживачким системима.

In this way, publications are presented not only as bibliographic records, but as connected entities in open data, academic profiles, repositories and search systems.

Граф је намењен истраживачима, студентима, уредницима, музејским радницима, библиотекарима, дигиталним агрегаторима и системима машинског читања.

The graph is intended for researchers, students, editors, museum professionals, librarians, digital aggregators and machine-reading systems.

За истраживаче, граф је мапа тема и корпуса. За студенте, он је улаз у истраживачке области. За уреднике и библиотекаре, он је поуздан скуп идентификатора и библиографских веза. За машинске системе, он је структурисана мрежа ентитета, тема и публикација.

For researchers, the graph is a map of themes and corpora. For students, it is an entry point into research areas. For editors and librarians, it is a reliable set of identifiers and bibliographic links. For machine systems, it is a structured network of entities, themes and publications.